Kako objašnjavate usvajanje Deklaracije tesnom većinom u parlamentu, iako je objašnjenje vladajuće koalicije bilo da je izbegnut termin genocid kako bi se obezbedio konsenzus?
– Ovakva deklaracija je prava indikacija stanja svesti u društvu. Ona predstavlja maksimum koji je u ovom trenutku mogao biti postignut. Međutim, šira javnost će ostati uskraćena za informacije šta se u Srebrenici zaista dogodilo. Poslanici u Skupštini Srbije su banalizovali ceo slučaj. Bilo je strašno i duboko ponižavajuće slušati raspravu o srebreničkom genocidu koja je prethodila izglasavanju tog dokumenta.
Kakve su posledice usvajanja ovog dokumenta?
– Neće biti nikakvih posledica toga što je Deklaracija izglasana, ukoliko to nije samo prvi korak. Ako se Deklaracija ne bude progurala kroz sve institucije, sve do obrazovnog sistema, odnosno uvođenja u nastavni program genocida u Srebrenici i svih drugih zločina koje su tokom devedesetih učinjeni u ime srpskog naroda. Evropska unija će sigurno tražiti da se to prevede u moralne standarde i kriterijume. Ne može se ostati samo na deklarativnom stavu.
Da li bi poricanje genocida trebalo sankcionisati zakonom?
– Poricanje genocida bi moralo biti sankcionisano zakonom. Veliki deo naše političke elite negira genocid na najgori mogući način. Počinjen je genocid usred Evrope i cela EU, kao i region, sada su uprli oči u nas. Mi smo izglasali dokument u kojem se pominje presuda Međunarodnog suda pravde, ali nema eksplicitno navedenog termina – genocid. Taj dokument predstavlja našu krvnu sliku, koja će biti od koristi i čelnicima EU koji se trude da uvedu standarde u našem društvu, ali i nama koji pokušavamo da se iznutra izborimo s balastom prošlosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
