Predsedavanje Srbije OEBS-u od januara sledeće godine osim izazova koje nosi na spoljnopolitičkom planu u upravljanju i balansiranju krize u Ukrajini, biće svojevrsni test političke odgovornosti i pristojnosti srpskih vlasti, pogotovo ministara u Vladi, koji neretko posežu za zapaljivim i smelim izjavama usmerenim ka drugim državama, a u cilju prikupljanja političkih poena u zemlji.
Tako se može čuti da Srbija neće nikoga ni za šta da moli, vuče za rukav, da neće dozvoljavati poniženja i licemerstva, ili pak da treba preispitati spoljnu politiku okrenutu Zapadu i odnose sa Turskom, gde se dogodilo ubistvo srpskog navijača, ukoliko ta zemlja ne procesuira krivce. Sagovornici Danasa kažu da Srbija tačno treba da zna šta hoće i da se toga drži i da samo tako i uz pomoć Švajcarske i Nemačke neće prokockati šansu koja joj je data.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za Danas kaže da će najveći izazov za srpsko predsedavanje OEBS-u biti situacija u Ukrajini, ali i da je sada teško reći hoće li još izazova biti u narednih godinu dana.
– Ne zna se u kom pravcu će kriza u Ukrajini otići, ali se angažovanjem OEBS upravo revitalizovao u toj situaciji. Ono što nije izazov ali je od velikog značaja jeste to što se sledeće godine navršava 40 godina od postojanja te organizacije, što će povećati jedinstvo i saradnju svih članica – navodi Liht.
Upitana kako će se naši političari snaći, ona kaže da se nada da će se snaći iako neće biti lako.
– Ozbiljnu podršku će Srbija imati od Švajcarske, koja dobro vodi sve procese. Prvi put su se dve zemlje dogovorile da će u teškoj situaciji zajedno voditi i upravljati procesima. Sledeći predsedavajući će biti Nemačka, što znači da će Srbija imati dva ozbiljna pomoćnika i partnera. Nadam se da će naši političari imati dovoljno znanja, spremnosti i hrabrosti za ozbiljan rad i da će iskoristiti priliku koja ima se daje – kaže Liht.
Upitana hoće li moći ministri da koriste zapaljivu retoriku za unutrašnje potrebe, ona odgovara da ih iskreno savetuje da se više tako ne ponašaju jer je zalogaj previše veliki i ne treba prokockati priliku da se Srbija predstavi kao ozbiljna zemlja i posrednik.
Predrag Simić, spoljnopolitički analitičar, za naš list navodi da Srbija tokom predsedavanja može da se ponaša tako da naginje čas na jednu čas na drugu stranu u međunarodnim odnosima, ali da to za zemlju ne sluti na dobro.
– Srbija mora da tačno zna šta hoće i da to priča uvek i na svakom mestu, bez sporadičnih zbunjujućih suprotnih poruka političara. Treba se ponašati kao Jugoslavija od 72. do 75. u Helsinkiju. Švajcarska je napravila dobre temelje i ona će u januaru odahnuti, a Srbija će „zagristi metak“ – navodi Simić. On ukazuje da je najvažnije da se Srbija dosledno i čvrsto drži ciljeva OEBS-a, strogo i formalno svih pravila, ideje da je Evropa mirna i uspešna samo ako su svi u njoj pa i Rusija, kao i da uprkos pritiscima sa svih strana treba biti u sredini i znati tačno šta vam je cilj.
Novi strateški okvir i promene
Podsetimo, ministarski savet OEBS je svojom odlukom od 10. februara 2012. odredio da Srbija predsedava OEBS u 2015, u sklopu zajedničke kandidature sa Švajcarskom, koja predsedava ove godine. Značaj predsedavanju proističe iz činjenice da bi 2015, kada se obeležava četrdesetogodišnjica usvajanja Helsinškog završnog akta, trebalo da se postigne konsenzus država učesnica OEBS oko novog strateškog okvira Organizacije, kao rezultat reformskog procesa koji je u toku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
