Uslišite više zahteva za izbegličkim statusom

Pre svega, Srbija bi mogla i trebalo bi da dodeli izbeglički status malo većem broju tražilaca azila. Do ovog trenutka, u 2015. dodeljeno je manje od 20 izbegličkih statusa. Vlasti bi mogle da daju prioritet onim izbeglicama koje već imaju veze sa Srbijom i koje žele ovde da ostanu, a ne onima koje porodice i prijatelji čekaju u nekoj od zemalja Zapadne ili Severne Evrope. Mnoge izbeglice koje trenutno tranzitiraju preko Srbije su dobro obrazovane i visoko kvalifikovane. Izbeglice, kao i državljani, imaju slobodu kretanja i izbora mesta stanovanja na teritoriji neke zemlje pa, prema tome, ne bi trebalo da budu primoravane da se nasele bilo gde. Države takođe imaju obavezu da podrže integraciju izbeglica, što im daje određenu mogućnost da utiču na to gde će se izbeglice naseliti. UNHCR snažno podržava napore vlade Srbije da dalje unapredi azilni sistem i praksu i da ih uskladi sa važećim međunarodnim i evropskim standardima u potpunosti, kaže za Danas Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, komentarišući ideje da se tražioci azila raseljavaju po nenaseljenim delovima Srbije.

* Da li su srpske vlasti pravovremeno reagovale na prvi veliki talas izbeglica u Srbiji pre par meseci?

– Da, u junu kada se broj izbeglica udvostručio sa oko 200 na oko 400 na dan, Vlada Srbije je brzo osnovala međuministarsku Radnu grupu za rešavanje mešovitih migracionih tokova i počela da radi na uspostavljanju Prihvatnog centra u Preševu da bi obezbedila momentalno evidentiranje, kontrolu, humanitarnu i medicinsku pomoć. Da bi se to ostvarilo, nadležni organi na centralnom i lokalnom nivou su uspešno sarađivali, uz snažnu podršku UNHCR-a i njegovih partnera iz civilnog društva.

*Kako ocenjujete trenutnu aktivnost države u pogledu zbrinjavanja izbeglica sa ratom zahvaćenih područja? Šta nedostaje kako bi prihvat i smeštaj bili bolji?

– Zbog stalnog porasta broja izbeglica, Vlada je uz Prihvatni centar u Preševu, otvorila i punktove za pomoć izbeglicama u Miratovcu i Kanjiži. Tamo se izbeglicama pruža pomoć u vidu hrane, vode, hitne medicinske pomoći ali i informacije, transport i upućivanje na službe u slučaju složenijih problema. Sada kada kroz Srbiju svakodnevno prolazi oko 3.000 izbeglica, mi pomažemo vlastima da dalje osnaže svoje kapacitete za evidentiranje novopristiglih izbeglica u Prihvatnom centru i za njihovo upućivanje u centre koji su trajnijeg karaktera. Istovremeno smo preraspodelili zalihe hrane i neprehrambenih proizvoda da bismo podržali vlasti u naporima da humano reaguju u slučaju da broj izbeglica ostane na sadašnjem nivou ili privremeno dalje poraste. Podržavamo i vanredno planiranje i pripreme za zimu u postojećim ili novim objektima. Srbija ima jedan stalan i četiri privremena centra za prihvat tražilaca azila. Tri centra se nalaze u prilično udaljenim područjima. Iz tih i drugih razloga, njihovi kapaciteti su tek 50 odsto popunjeni čak i u postojećoj situaciji velikog broja izbeglica. Da bi se nastavilo unapređenje azilnog sistema u cilju pristupanja EU i obezbedio odgovarajući smeštaj za predstojeću zimu, vlasti traže adekvatnu lokaciju sa koje će pristup azilnim organima i uslugama biti brži. U isto vreme, izbeglice nam kažu da im nedostaju informacije o azilnom sistemu u Srbiji, i druge praktične informacije. Dobru inicijativu da se izbeglicama obezbedi pristup svim relevantnim informacijama predstavlja novootvoreni Infocentar u opštini Savski venac.

* Premijer Srbije je pozvao medije da u svojim izveštajima ne koriste govor mržnje prema tim ljudima. Kako ocenjujete ponašanje medija?

– Pozdravljamo pozitivne izjave premijera Vučića i članova njegove Vlade, koji shvataju važnu ulogu koju imaju u stalnom obaveštavanju javnosti o ovoj situaciji. Oni su pravilno istakli da postojeće kretanje izbeglica ne preti bezbednosti države i njenih građana. Dalja snažna, proaktivna akcija i nepristrasno informisanje od strane Vlade, uključujući sveobuhvatno evidentiranje i bezbednosne kontrole organa za sprovođenje zakona, obezbediće da tako i ostane, a demagozi i ekstremisti neće moći da zloupotrebljavaju patnje izbeglica za podrivanje demokratije i stabilnosti u Srbiji. Takođe, većina medija i građana Srbije, brojni pojedinci, preduzeća i lokalne inicijative pokazali su i nastavljaju da pokazuju razumevanje, gostoljubivost i saosećanje – u parkovima, duž puteva na jugu i severu ove zemlje kao i u Beogradu.

* Objasnite razliku između izbeglica i migranata? Šta je i zašto pravilnije reći, migranti ili izbeglice i zato je to važno?

– Više od 95 odsto ljudi koji dolaze u Srbiju preko Grčke i Makedonije beže iz ratom razorenih zemalja i/ili od surovih diktatura: Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije. Većina je izbegla iz svojih zemalja da bi spasla sopstveni život i ne mogu se u njih vratiti. Jednom kada njihov zahtev za dobijanje azila bude ispitan u propisanoj proceduri, skoro svima će biti dodeljeni status i zaštita koja im, kao izbeglicama, pripada. S druge strane, migranti često napuštaju svoje zemlje iz ekonomskih razloga i ipak imaju određenu mogućnost izbora da se u njih vrate. Izbeglice nemaju taj izbor. Države imaju različite obaveze u pogledu postupanja sa ove dve, različite kategorije osoba. Prema tome, bitno je upotrebljavati pravilnu terminologiju – kada se radi o izbeglicama, obaveze država su veoma jasno definisane: moraju ih primiti na svoju teritoriju i omogućiti im pristup azilnim procedurama, zaštiti i integraciji. To nije slučaj sa većinom drugih migranata.

*Očekujete li da se broj tražioca azila u Srbiji poveća kada Mađarska potpuno zatvori svoju granicu? Hoće li Srbija morati da gradi kampove za azilante na svojoj teritoriji, ukoliko mađarske vlasti zatvore granicu?

– Pitanje bi trebalo da glasi „ako“ a ne „kada“. Ne znamo da li će Mađarska zatvoriti svoju granicu za izbeglice i ne želim da spekulišem. Mađarska, kao i Srbija, ima obavezu da dozvoli izbeglicama ulazak na svoju teritoriju, čak i ako to znači da zaobilaze, otvaraju ili čak preskaču ogradu. Isto tako, Mađarska nije jedini faktor koji odlučuje o brzini i razmerama postojećeg kretanja izbeglica. Veliku ulogu igraju i razvoj događaja u njihovim zemljama porekla, mogućnosti kao i zaglušenja na njihovom putu ka Srbiji, pa i vremenski uslovi. Prema tome, mudro je i razumno izvršiti pripreme za nekoliko scenarija. To je uobičajeni način na koji države i UNHCR rade. Mi dopremamo dodatne zalihe robe i razmeštamo ih. Vlada već razmatra mogućnosti smeštaja u zimskim uslovima i mi želimo da snažno podržimo tu aktivnost. U Srbiji nema potrebe planirati podizanje kampova kao na Bliskom Istoku i u Africi, jer će većina izbeglica uvek naći načina da nastavi put ka Evropi. No, mi ćemo pomoći Srbiji da pripremi dovoljne kapacitete da se nijedna izbeglica ne smrzne ili bude povređena tokom predstojeće zime.

Evidentirano oko 100.000 ljudi

* Koji su poslednji podaci o broju ljudi koji su ušli u Srbiju?

– Od početka ove godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova evidentiralo je blizu 100.000 ljudi koji su izrazili nameru da traže azil u Srbiji. Nije poznat, ali je verovatno jednako visok broj izbeglica koje su prošle kroz Srbiju ne izrazivši nameru da traže azil. Samo 500 je započelo formalnu proceduru za priznavanje izbegličkog statusa i nije napustilo Srbiju nekoliko dana pošto je u nju ušlo.