Povodom previranja i raskola u Demokratskoj stranci Srbije Danas pokreće debatu o političkoj budućnosti desnice u Srbiji. Od naših sagovornika zatražili smo ocenu u kakvom je stanju desni politički spektar, te da li se on isključivo određuje kao „proruski i evroskeptični“. Zatim, da li desnicu određuje odnos prema monarhiji i republici. Konačno, da li je moguće na desnoj platformi ponuditi biračima i prepoznatljiv ekonomski program.
„Hrvatski glumac iz Bosne Josip Pejaković u jednoj od svojih monodrama kaže: ‘Ima ljudi koji se rode, pa znaš kakvi su, a ima ljudi koji se ne rode, pa ne znaš kakvi su trebali bit.’ Elem, nemoguće je odgovoriti kako vidite nešto što ne postoji. Nema desnog, kao što nema ni levog političkog spektra. Postoje grupe koje sebe proglašavaju levičarima, mada s levicom imaju veze koliko Kraljević Marko sa stonim tenisom, i postoje grupe ljudi koje ti šatro levičari proglašavajući desničarima, jer je desnica, je li, ‘aut’, a levica je ‘in’. Nešto od autentične levice i desnice postoji još samo na margini, nažalost i najčešće među ekstremnim grupama“, kaže za Danas pisac Vladimir Kecmanović odgovarajući na pitanje kako vidi desni politički spektar.
On dodaje da je orvelovski svet u kom živimo i u kom se crno naziva belim, a belo crnim, ne samo obesmislio podelu na desno i levo, nego je postigao još bizarniju stvar.
„Iskustvo 20. veka, naime, kazuje da su ekstremna levica i ekstremna desnica veliko zlo. Orvelovski politički mejnstrim, koji vlada današnjim svetom, međutim, do te mere je odvratan da marginalci skloni ekstremnim idejama postaju gotovo simpatični. A ta činjenica – u tome se nije teško složiti sa spin advokatima Velikog brata – zaista jeste opasna. Ali, ako tu stvari izmaknu kontroli, glavni krivci će biti upravo ti koji se skandalizuju nad posledicom, umesto da se pozabave uzrokom“, ističe naš sagovornik.
Upitan da li se desnica u Srbiji isključivo određuje prema stavu o Rusiji i evrointegracijama, odnosno kao proruska i evroskeptična, on kaže da tako desnicu određuju „pomenuti spin doktori i budale“.
„Oni koji prihvataju taj stereotip treba da se zapitaju da li su jedni ili drugo. Ili su, što je najčešći slučaj, i jedno i drugo. Zbog čega bi evroskepticizam bio osećanje karakteristično za desnicu? Koji bi to iskren levičar podržavao neokolonijalnu praksu na kojoj funkcioniše Evropska unija? Slično stvari stoje i sa ‘proruskim stavom’“, ističe on.
Kecmanović smatra da u trenutnim okolnostima odnos prema monarhiji i republici nije od naročitog značaja.
Na pitanje da li je moguće na desnoj platformi ponuditi biračima prepoznatljiv ekonomski program, on odgovara da nije, baš kao ni na levoj.
„U zemlji koja je polukolonija moguće je ponuditi samo dva programa: jedan je program poslušnosti, a drugi program borbe protiv kolonijalnog statusa. U prvom slučaju, ekonomski, kao i ostali programi, kreiraju se negde daleko, pa tu biračima, osim šarenih laža, nema šta da se nudi. Za drugi program ni ovdašnja ‘desnica’ ni ovdašnja ‘levica’ barem za sada nisu sposobne. Kako bi rekli titoisti: ‘što zbog objektivnih okolnosti, što zbog subjektivnih slabosti’“, zaključuje Kecmanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
