Srbija može da sarađuje s Kosovom, a da to ne znači priznanje kosovske nezavisnosti, i u tome bi kao primer mogli da joj posluže odnosi nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke.
Važno je da Beograd i Priština počnu da komuniciraju o praktičnim problemima, što ne mora da znači formalno priznavanje nezavisnosti – kaže za Danas Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Kako komentarišete izjavu ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da će Srbija, ukoliko bude morala da bira između Kosova i EU, izabrati Kosovo?
– Nije na meni da javno komentarišem izjave ministra spoljnih poslova zemlje koja je moj domaćin.
Da li saradnja Srbije s Kosovom podrazumeva stupanje u niz odnosa koji zapravo predstavljaju prećutno priznanje kosovske nezavisnosti?
– Neki ljudi vide “priznanje” na veoma nefleksibilan, zastareli način. Zemlje mogu međusobno da sarađuju iako jedna drugu nisu priznale. Nekadašnja Zapadna Nemačka (Savezna Republika Nemačka – SRN) nije priznala Istočnu Nemačku (Nemačku Demokratsku Republiku – DDR), ali oni su imali redovne sastanke i bilateralne ugovore. Štaviše, predsednik DDR Erih Honeker je 1987. čak i posetio Bon, tadašnji glavni grad SRN. To je kao kada bi, na primer, kosovski premijer Hašim Tači došao ovde u Beograd u zvaničnu posetu. Međutim, DDR je i dalje ostao pri tome da sve to ne znači priznanje nezavisnosti, pa i nije značilo. Zapravo, jedna država može imati praktično bilo kakvu vrstu kontakata s drugom državom, a da je nije formalno “priznala”.
Zbog čega se susret kosovskog i srpskog predsednika 20. marta na Brdu kod Kranja smatra ključnim za napredovanje regiona?
– Ja ne znam ko će biti na skupu na Brdu kod Kranja. Ali, mi smatramo da je važno da Beograd i Prištinu počnu da komuniciraju, verovatno na radnom nivou, o čitavom nizu praktičnih problema. Ništa od toga ne mora da znači formalno priznanje nezavisnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
