Vreme da se led otopi

Naravno, moramo znati da još puno toga treba da učinimo, a ovaj susret smatram podsticajem da vlade odlučnije krenu u rešavanje otvorenih pitanja. Tu, prihvatajući listu problema koje su utvrdili premijeri, posebno ističem pitanje nestalih osoba. To je pitanje, pre svega, ljudskosti, a onda i važno političko pitanje – ističe u ekskluzivnom razgovoru za Danas Ivo Josipović, predsednik Republike Hrvatske.

Kako kaže, osim rešavanja problema, na čemu moraju da rade državna tela, „politički treba podupirati međusobno poverenje“. „Ono se ne gradi samo na sastancima političara ili u medijima. Važno je podsticati kulturnu i sportsku razmenu, turizam, trgovinu, naučnu saradnju“, ukazuje Josipović.

Premijer Milanović je rekao da je izgubljeno pola godine u odnosima dve zemlje. Da li se slažete s tim i da li je u tom periodu sve ono što ste zajedno postigli sa bivšim srpskim predsednikom Borisom Tadićem na pomirenju dve zemlje „palo u vodu“?

– Premijer Milanović je govorio o pola godine koja je izgubljena. To znači da, bez obzira na tvrdu retoriku i odnose koje su novinari duhovito nazvali „ledenim dobom“, nije poništeno ono što se učinilo u prethodne tri godine. Štete je bilo na psihološkom planu i planu dnevne politike. Ali, mislim da ćete se složiti da su gotovo svi praktični oblici saradnje koji su pre dogovoreni nastavljeni i u ovih šest meseci. Vreme je da se led otopi i da se ode brže i dalje od onoga što je dostignuto do sada.

Kako gledate na izjavu predsednika Tomislava Nikolića da je trebalo prvo da se vi sastanete, a zatim premijeri? I kada bi uopšte moglo da dođe do tog susreta?

– To je jedan od pristupa. Tako je krenula saradnja koju smo započeli predsednik Tadić i ja. Drugi je ovaj, da se krene sa međuvladinog nivoa, da se ostvare neki rezultati, da se ojača poverenje i da susret na predsedničkom nivou bude kruna novog talasa poboljšanja odnosa. Mislim da i predsednik Nikolić i ja želimo da naš sastanak ostvari rezultat, da ojača poverenje među narodima i državama. Za to je potrebno imati u vidu sve one razloge koji su doveli do „ledenog doba“, zajednički ih otkloniti i izabrati pravi trenutak. Mislim da je manje važno hoće li do susreta doći koji mesec pre ili posle, puno je važnije da on u celosti ostvari svoju svrhu.

A sa nekim drugim visokim zvaničnikom Srbije?

– Uvek kada je neki istaknutiji zvaničnik iz zemalja u regionu u Zagrebu, naravno i iz Srbije, primam ga. Ne tako davno kod mene je bio i srpski načelnik Generalštaba… Ali, to nije ni zamena, ni izbegavanje sastanka na predsedničkoj razini. To je gest prijateljstva i želje da nam se odnosi unaprede.

Reakcije na oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču su se konačno stišale. Kako iz ove perspektive gledate na to i mislite li da je stavljena tačka sa obe strane?

– Trebalo bi tako biti. Zapravo, presudu i nije trebalo stavljati u kontekst naših međudržavnih odnosa. Međunarodni sud je doneo presudu, ne Hrvatska. Mi smo u Hrvatskoj bili zadovoljni, ne zato što smo mislili da zločina nije bilo. Uostalom, o tim sam zločinima govorio stotinu puta, u našim su zatvorima i generali hrvatske vojske zbog zločina nad Srbima. Zadovoljstvo je proizilazilo iz toga što smo u Hrvatskoj bili uvereni da se zločini nisu dogodili na način i krivicom osoba kako je to stajalo u optužnici, posebno ne u okviru zločinačkog poduhvata. Važno je da svi u regionu imamo principijalan odnos prema ratnim zločinima i da odgovornost pojedinaca bude utemeljena na striktno pravnim kriterijumima. Znamo, nije uvek bilo tako.

Da li je, prema vašem mišljenju, susret mitropolita Jovana i generala Gotovine na vašem prijemu jedan od koraka ka pomirenju?

– Apsolutno. Mitropolit Jovan je čovek mira, osoba koja posebno doprinosi izgradnji međunacionalnih odnosa u Hrvatskoj. Njegov susret s generalom Gotovinom važna je poruka, i o poštovanju presuda međunarodnog suda, i o spremnosti da se kroz dijalog zatvaraju sporovi o istoriji. Moram reći da mitropolita Jovana smatram zaista izuzetnom osobom.

Izjavili ste da bi Hrvatska trebalo da procesuira ratne zločine u Oluji i da Srbima vrati imovinu. To su najavili i premijeri tokom susreta u Beogradu. Znate li dokle se stiglo s tim?

– Vode se istrage. Treba istaći da je veći broj ljudi osuđen za krivična dela u Oluji i nakon nje odmah posle rata, ali tada, iz političkih razloga, neka od tih dela nisu bila kvalifikovana kao ratni zločin, već kao ubistvo, požari, krađa… To iz današnje perspektive nije bilo dobro, ali neki od počinitelja su ipak kažnjeni.

Prema vašem mišljenju, šta će biti s tužbama Hrvatske i Srbije za genocid? Premijeri Dačić i Milanović su najavili da bi dve zemlje trebalo da pronađu zajedničko rešenje.

– Rešenje izvan suda je uvek bolje, ne samo kada su stranke države nego uvek kada postoji neki spor. O tome smo puno javno govorili. Naravno, treba videti šta koja strana legitimno očekuje i šta bi bilo pravedno rešenje izvan suda.

Kako, generalno, vidite odnose između bivših jugoslovenskih republika? Dačić je nedavno izjavio da bi Zapadni Balkan mogao da osnuje „balkanski savet“.

– Trebalo bi puno više da znam o toj inicijativi da bih mogao prosuditi je li dobra i šta znači. I danas postoje organizacijske forme kroz koje države u regionu sarađuju u različitim oblastima. Naravno, sve te forme nemaju atribute državnosti i u celosti afirmišu državnost svake pojedinačne države.

Interes Hrvatske je Srbija u EU

Da li će Hrvatska i dalje podržavati Srbiju na njenom putu ka EU i kako?

– Podrška susedima na putu u EU deo je hrvatske spoljnopolitičke strategije. Tako će i ostati. I naš je interes, bezbednosni, ekonomski, trgovinski da susedi, naravno, i Srbija, što pre ispune uslove i pristupe Uniji. Iz našeg iskustva znam da put nije ni lagan ni brz. Imaćete našu političku podršku, a naravno, koliko budete trebali i želeli, i tehničku pomoć.

Odnos s Pupovcem načelno korektan

Kakav je trenutno vaš odnos sa Miloradom Pupovcem, pošto ste se javno sukobili pre nekoliko meseci?

– Načelno, korektan. On uvažava instituciju predsednika, ja instituciju saborskog predstavnika. Različito mislimo o nekim političkim pitanjima, kao i to kako što veći broj Srba uključiti u programe afirmacije srpske kulture i tradicije u Hrvatskoj, pa i u politiku. Lično, cenim šta je sve Pupovac učinio kroz dugi niz godina bavljenja politikom. On i ostali predstavnici SDSS su izabrani sa oko 10 odsto glasova srpskog biračkog tela i zato imaju posebnu odgovornost da institucije Srba, koje organizacijski i finansijski u celosti kontrolišu, i u Hrvatskoj drže otvorenima za sve pripadnike srpske manjine.