Vučić će insistirati na javnoj raspravi

– Iz kabineta premijera Aleksandra Vučića poručuju da će premijer insistirati na javnoj raspravi iako su rokovi koje je postavio kratki, a u Ministarstvu pravde navode da postoji procedura izrade i donošenja zakona koja će se poštovati i u ovom slučaju. U tom ministarstvu nisu mogli da kažu kada će rasprava početi. Prema saznanjima Danasa, još uvek nije poznato da li će ministarstvo pravde ili finansija biti zvanični predlagač zakona, ali službenici oba ministarstva radiće na ovom aktu. 

Podsetimo, premijer je najavio da će do kraja septembra u Skupštinu biti predat predlog zakona o poreklu imovine, dok bi nacrt tog zakona, prema njegovim rečima, trebalo da bude gotov već u prvoj polovini tog meseca.

Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Danas kaže da je u ovako kratkom roku bilo moguće organizovati javnu raspravu, ali ako bi ona mogla da se organizuje juče i ne tokom letnjih meseci. On ističe važnost ovog zakona i potrebu da se on ne usvaja po hitnom postupku da bi se izbegle moguće zloupotrebe i dobra primena. Stojiljković upozorava da takav zakon može biti potencijalno opasan i politički podložan selektivnom pristupu, te smatra da nikako ne bi smeo da se donosi bez javne rasprave.

* – Zakon se može vrlo selektivno primenjivati, što mora da se uredi po procedurama da ne bude toga. Mora da se ima puna svest o tome da to takozvano revolucionalno zakonodavstvo ima takozvani – obrnuti teret dokazivanja. U tom slučaju, ne moram ja da dokažem vašu krivicu. Ja vas samo optužim, a vi treba da dokazujete da ste nevini. I to je veoma opasna stvar. I tu treba voditi računa – objašnjava Stojiljković.

*  Za njega je takođe važno da se utvrdi od koje godine i za šta će zakon da važi, kao i da li će se odnositi na tajkune kojima je već data neka vrsta „oproštajnice“ za ranije grehove.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas ističe ne samo da je važno održavanje javne rasprave nego je i to zakonska obaveza po oba osnova.

* – Reč je novom zakonu i temi koja zanima javnost. Od kratkih rokova je veći problem to što se od zakona zna samo naslov a ne i šta će to drugačije doneti u odnosu na postojeće unakrsne provere koje može da radi Poreska uprava. Najzad, pre samo dve godine je doneta antikorupcijska strategija gde nema ni reči o ovom zakonu. Po toj strategiji je trebalo kriminalizovati nezakonito bogaćenje iz člana 20 Konvencije UN, a to još nije urađeno – objašnjava Nenadić.

* Zakon o državnoj upravi nalaže da se javna rasprava organizuje kada se bitno menja uređenje nekog pitanja ili kada to posebno zanima javnost. U inoviranom Poslovniku Vlade, koji je na snazi od aprila 2013, preciziraju se ovi kriterijumi iz Zakona. Javna rasprava se uvek mora organizovati kada se priprema novi sistemski zakon, kada se priprema neki drugi novi zakon, osim kada nadležni odbor Vlade na obrazloženi predlog ministarstva koje priprema nacrt zakona ne utvrdi drugačije, i kada se pripremaju izmene i dopune zakona kojima se bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona, pri čemu odbor Vlade odlučuje hoće li biti organizovana javna rasprava. Poslovnik propisuje i rokove, odnosno da javna rasprava traje najmanje 20 dana, a da rok za dostavljanje predloga ne može biti kraći od 15 dana.

inistar pravde Nikola Selaković izjavio je da njegovo ministarstvo podržava ideju predsednika Vlade i sve svoje resurse stavlja na raspolaganje za izradu takvog zakona. „Smatramo da je Srbiji potreban dobar zakon o poreklu imovine, koji mora da ima neophodne uslove za efikasnu i potpunu primenu“, naveo je Selaković.

Prema njegovim rečima, sprovođenjem Strategije istraga finansijskog kriminala, kojim se reformiše rad javnog tužilaštva, stvaraju se preduslovi za donošenje takvog zakona. On dodaje da primena Strategije istraga finansijskog kriminala stvara specijalizovane tužioce i policiju, unapređuje saradnju svih državnih organa, i obavezuje na stalnu obuku i unapređenje znanja. Prema njegovim rečima, uporedo sa tim neophodno je jačati Poresku upravu, Upravu carine, Upravu za sprečavanje pranja novca, jer su upravo to ključni organi za pronalaženje činjenica i podataka, kako za krivični postupak, tako i za utvrđivanje porekla imovine. „Ovakvim pristupom otvara se mogućnost razmatranja i uvođenja građanskog oduzimanja imovine čije poreklo vlasnik ne može da dokaže“, zaključuje Selaković.

Najave

Tokom 2012. tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je najavio da bi predlog zakona o poreklu imovine trebalo da se pred poslanicima Narodne skupštine nađe do početka februara 2013. U maju 2013. Vučić je za Danas najavio da će se predlog zakona u Skupštini naći do 15. juna te godine.

Goati: Zakon će biti veliko razočarenje

Vladimir Goati, politički analitičar, smatra da će ovaj zakon biti veliko razočarenje za građane, kojima su aspiracije podignute do maksimuma, jer će realizacija biti nemoguća. „Ne možete okriviti nekoga ko se obogatio pre 25 godina, kada je država omogućavala šverc nafte, na primer. Takva vrsta zakona ne dolazi u obzir. Taj zakon će pred sud ili u zatvor dovesti mali broj ljudi, što neće zadovoljiti naše građane. Namera usvajanja zakona je dobra, ali bojim se neće biti realizacije“, smatra Goati. On dodaje da će zakon biti važan za ubuduće i da treba iskoristiti međunarodnu pomoć i javnu raspravu kako bi zakon bio dobar i koristan.

Dačić: Podržavamo zakon

 Iako zvaničnu potvrdu nismo dobili, stiče se utisak da su koalicioni partneri u vlasti postigli saglasnost o potrebi usvajanja zakona o poreklu imovine, jer je još početkom godine premijer rekao da bi pre usvajanja ovog akta bilo neophodno postići dogovor sa koalicionim partnerima.

„Naravno da podržavamo usvajanje zakona o poreklu imovine. I ne znam zašto se ne koriste i sada postojeći mehanizmi u različitim zakonima“, kaže za Danas Ivica Dačić, predsednik SPS i potpredsednik Vlade. Na pitanje Danasa imaju li funkcioneri SPS razloga za brigu, on kaže da su političari u obavezi već desetak godina da prijavljuju svoju imovinu i prihode i da su predmet kontrole.