Vučić se iskreno transformisao

Ovakav poziv nemoguće je bilo odbiti. Zamislite da vas Sir Aleks Ferguson zove na otvoreni trening Nemanje Vidića na Old Trafordu, jer slobodno mogu da kažem da ono što je Old Traford među stadionima to je LSE među društvenim fakultetima, zvanično rangiran kao drugi iza Harvarda ove akademske godine.

Kako neizlečivo volim fudbal, a znam da London pored rokenrola nudi najbolje što ova igra može da nam pruži, još videvši da je kao predigra premijerovom predavanju u subotu utakmica West Ham-a i Manchester City-ja, odlučio sam da idem.

Moj kum živi u Londonu, zajedno smo “gulili” klupe londonskog univerziteta. Sada je ugledan bankar i u mogućnosti da dođe do ulaznica za fudbalske mečeve. Zamišljeno, učinjeno. Atmosfera u istočnom Londonu bila je impresivna. Ni radovi na District Line-u nisu sprečili popunjavanje stadiona. Za zagrevanje The Clash, u poluvremenu Sham 69, na terenu još čvršći pank. Sreća za West Ham je bila što je Pelegrini uveo Kolarova, tek 15 minuta pre kraja. West Ham pobeđuje bogate bučne komšije, za sve ostalo tu im je master card.

U ponedeljak dolazim na LSE na predavanje premijera Aleksandra Vučića koje počinje u 18 časova. Ulazim i kao pred neku veliku utakmicu, pola sata ranije skoro sva mesta velikog amfiteatra su popunjena. U publici najveći je broj studenata. Predavanje počinje tačno na vreme. Prvi moj utisak: engleski premijera je odličan. Vidi se da radi na tome. U izlaganju koje je trajalo tačno pola sata takođe primećujem da ne čita, već da je dobro pripremljen. Izneo je u svom obraćanju pre svega kurs kojim želi da Srbija ide i plan kako da se ona modernizuje uz osvrtanje na odnose u regionu i samoj EU. Ističe da Srbija želi da se modernizuje zbog boljeg života svojih građana, a da ulazak u EU treba da bude samo posledica modernizacije. Navodi da Srbija ne želi da kao problem država ulazi u EU, već kao potpuno uređena država. Ohrabrio je i sve prisutne koji studiraju na LSE da se po završetku studija vrate u svoje zemlje i iskoriste svoje znanje da pomognu državama iz kojih dolaze. Tada počinje deo predviđen za postavljanje pitanja. Premijer uspešno odgovara na pitanja oko odnosa sa Albanijom, oko vojne parade i odnosa sa Rusijom i EU, u vezi sa stanjem u medijima. Tada do reči dolazi žena koja se predstavlja kao advokat Sandulovića i kako njen klijent ne zna engleski, postavlja pitanja umesto njega. Klijent nije dugo izdržao pa je ustao i na srpskom počeo da govori kako je lider srpske opozicije (što, ako opozicija nastavi ovako uskoro i neće biti nemoguće) i neke Republikanske stranke, za koju, iako glasam u Srbiji, nisam nikada čuo. Moderator predavanja i veliki stručnjak za Balkan, dr Džejms Ker-Lindzi ga uspešno prekida, a premijer sve vreme ostaje smiren i odgovarajući advokatu i klijentu ne gubi takt, već to nastavlja da čini da odličnom engleskom upoznajući prisutne sa procentom glasova koje je ovaj čovek dobio na izborima čime dodatno pridobija naklonost celog amfiteatra. Nakon toga ostaje fokusiran do samog kraja i na panel mestu broj jedan u Evropi za intelektualne debate ostavlja jako dobar utisak i dobija veliki aplauz. Tada mi pada na pamet kako ne bih mogao da zamislim niti Nikolića niti Dačića, kako govore ne tečnom engleskom na tom mestu a da efekat po Srbiju bude tako dobar. Takođe mi prija činjenica da je premijer svestan značaja LSE i da je prihvatio da gostuje. Lično sam doživeo ovaj njegov nastup kao mali dokaz da je njegova politička transformacija od 2008. do danas iskrena što je jako dobro za Srbiju. Ali onda shvatam koliko je Srbija u velikom problemu. Iako su britanski poznati novinari i mediji ocenili gostovanje Vučića kao vrlo uspešno, neki naši mediji se bave ovim budućim liderom opozicije, a utisak koji je premijer ostavio na LSE kao da nikoga ne zanima. Tako zemlja koja hoće u EU ima odjednom otpor prema svemu dobrom što neko uradi da bi taj inače komplikovan put nekako prešli. Lako je kritikovati i to može svako. Održati predavanje i ostaviti odličan utisak na LSE ipak ne može svako. U delegaciji sa premijerom bili su i pojedini ministri ali se posebno istakao gradonačelnik Beograda što mu i nije bilo teško jer je bio jedini prisutan član delegacije u džemperu. Dobro je prošao što je uspeo da uđe. Ipak je jedan Vasil Tupurkovski.

Autor je socijalni psiholog i alumnista LSE