Site name

Raste podrška evrointegraciji, pokazuje najnovije istraživanje srpskog javnog mnjenja

Za članstvo u EU 57, a protiv 37 odsto građana

Više od polovine građana Srbije, tačnije 57 odsto, podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji, dok je 37 odsto protiv ulaska u evropsku porodicu naroda, pokazuje istraživanje „Stavovi građana Srbije prema EU integracijama“, koje je za potrebe Delegacije EU u Srbiji realizovao TNS Medium Galup.

Piše: B. Cvejić

Beograd 01. decembar 2014. 19:25

Sa jučerašnjeg predstavljanja istraživačkih nalaza: Učesnici konferencije / Foto: Nenad Petrović / Beta

Najčešći razlozi koje građani koji podržavaju evrointegracije navode jesu ekonomske prirode - bolja budućnost, prosperitet, bolji standard i veće šanse za zaposlenje.

Oni koji su protiv članstva, s druge strane, osim brige o pogoršanju standarda, kao glavne razloge za svoje stavove ističu pritiske, uslovljavanje i ucene, povećanje siromaštva, lošiji standard, kao i gubitak nacionalnog identiteta. Rezultati ovog istraživanja, predstavljeni juče u Beogradu, ukazuju i da, kada bi referendum o pristupanju Srbije u EU bio održan danas, „za“ bi glasalo 53 odsto ispitanika, „protiv“ bi bilo 28 odsto, a izlaznost bi bila oko 70 odsto.

Trećina građana Srbije misli da je jedan od uslova za članstvo u EU priznavanje nezavisnosti Kosova, skoro petina da treba izvršiti reformu pravosudnog sistema, isto toliko odgovorilo je „sveobuhvatne reforme“, dok 14 odsto smatra da će među bitnim uslovima biti borba protiv korupcije i kriminala.

Što se tiče očekivanja o tome kada bi Srbija mogla postati članica EU, najveći broj ispitanika - 28 odsto, veruje ambicijama Vlade Srbije, pa su odgovorili da bi to moglo biti 2020. godine. Da će to biti ipak za oko deset godina smatra 23 odsto, 12 odsto ne očekuje pre 2030, a više od petine ipak misli da Srbija nikada neće biti članica EU. Većina ispitanika - 58 odsto, prema istraživanju, podržava dijalog Beograda i Prištine.

Na pitanje ko je najveći donator Srbije, najviše ispitanika (17 odsto) spontano je odgovorilo „Rusija“. Evropska unija je na drugom mestu (11 odsto), potom slede, prema mišljenju građana, Japan i Nemačka, pa Kina. Međutim, na predstavljanju rezultata istraživanja juče u Medija centru predstavljeni su i realni podaci o bespovratnoj pomoći koje je Srbija dobila od 2000. do 2013. godine. Prema tim podacima, EU je na prvom mestu sa skoro tri milijarde evra za 13 godina, potom slede SAD, Nemačka, Grčka, Švedska, Italija, Norveška, Švajcarska, Holandija, Japan i Kina. Na osnovu poređenja ovih podataka sa ispitivanjem javnog mnjenja, uočljivo je da građani greše kada misle da je Rusija najveći donator zemlje.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport rekao je, odgovarajući juče na pitanja novinara, da njima „naravno da smeta“ to što građani misle da EU nije najveći donator Srbije, jer to nije tačno. „Trend ipak pokazuje da je sve manji broj ljudi koji imaju takvu percepciju. EU je izdvojila skoro tri milijarde evra u grantovima za Srbiju, a takođe i zemlje članice EU pojedinačno su među najvećim donatorima. Trebalo bi više pričati o tome i mislim da je to zajednički zadatak Delegacije EU i nadležnih institucija u Srbiji“, napomenuo je Davenport.

Nema informacija od dodatnim uslovima

Majkl Davenport rekao je da je Evropska komisija predložila i preporučila da se u pregovorima sa Srbijom otvori poglavlje 32 o javnim finansijama, a da je sada na zemljama članicama da donesu odluku o tome. On je dodao da tim povodom postoji intenzivna saradnja sa Vladom Srbije, naročito sa MUP-om koji radi na izradi akcionog plana za otvaranje poglavlja 24 i Ministarstvom pravde koje sastavlja plan za poglavlje 23. „Prema njihovim najavama, to će biti spremno do kraja ove godine. Ne znam da li će i otvaranje prvih poglavlja biti do kraja godine, a to će zavisiti od napretka u primeni Briselskog sporazuma“, naveo je Davenport dodajući da on nema informacija da će biti dodatnih uslova za Srbiju.

Davenport o Rezoluciji EP

Na pitanje da li Srbija treba da postupi po Rezoluciji Evropskog parlamenta kojom se traži da se vlasti u Srbiji ograde od izjava Vojislava Šešelja, Majkl Davenport je juče rekao da je predstavnik Evropske komisije u Strazburu jasno predstavio stav evropskih institucija, kao i da je jasno da su mišljenja Šešelja deo prošlosti Srbije. „Jasno je da je to i stav Vlade Srbije, ministri Dačić i Stefanović su već istakli da je to deo prošlosti“, naglasio je Davenport.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.