Žarko Korać: Šešelj šalje poruku Legiji da ga ne spominje

„I tada, ali i sada govorim da te izjave mogu biti predmet socioloških, istorijskih, kulturoloških i drugih istraživanja. Presuda ima obraloženje, i pravosnažna je. Možda nije loše da se ponovo pročita obrazloženje i podseti šta je sve sud ocenio i utvrdio“, napominje Mesarovićeva za naš list.

Žarko Korać, bivši potpredsednik u Đinđićevoj vladi, kaže za naš list da su izjave Šešelja sračunate na to da se „zabašuri njegova uloga u događajima vezanim za ubistvo premijera Đinđića“ i da mu sve to liči na onu narodnu „drž'te lopova“.

„Šešelj je imao bliske kontakte bilo direktne ili indirektne sa članovima zemunskog klana i o tome su na suđenju svedočili zaštićeni svedoci Dejan Milenković Bagzi i Zoran Vukojević Vuk, koji je potom ubijen na vrlo brutalan način. Obojica su svedočili da je Šešelj posebno održavao bliske odnose sa Dušanom Spasojevićem. Pominjali su i da su ga oni finansirali“, kaže Korać za Danas. Dodaje da Šešelj sve to radi da bi zabašurio svoju ulogu u toj priči . On napominje i da lider radikala na ovaj način šalje poruku Legiji, koji je morao da zna za njegove bliske odnose sa Spasojevićem, da to slučajno ne spominje.

„Šešelj je poslednja osoba koja uopšte treba da se izjašnjava o Zoranu Đinđiću, jer je na prvoj konferenciji, po povratku iz Haga rekao da je zadovoljan što je ubijen Zoran Đinđić“, kaže Korać i napominje da bi lidera SRS trebalo ponovo saslušati u vezi ubistva Đinđića, ali da je istovremeno ubeđen da ga niko neće saslušati, jer niko i nije za to zainteresovan .

Korać podseća i da postoji tužba, odnosno krivična prijava pokojnog advokata Srđe Popovića, i da samo treba postupiti po njoj.

I advokat Rajko Danilović ovih dana je za Danas rekao da ne postoje pravne prepreke da domaći nadležni državni organi saslušaju Šešelja u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića, jer je dostupan državnim organima, jer više nije u Hagu.

Lider radikala Vojislav Šešelj izjavio je na konferenciji za štampu u subotu da bi država mogla da se nagodi i pomiluje Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka Legiju, pod uslovom da kažu sve što znaju o ubistvu Zorana Đinđića. Ocenjuje i da nije dokazano da je Zvezdan Jovanović ubio đinđića. „Čak i ako su do guše umešani, država bi s njima mogla da pravi nagodbu da posle ovih godina robije budu pomilovani i amnestirani pod uslovom da kažu sve što znaju o ubistvu Đinđića, ako znaju i nešto o nekim drugim ubistvima“, navodi Šešelj. On dodaje da je SRS veoma zainteresovan da se okolnosti đinđićevog ubistva do kraja razjasne. Šešelj ističe da su svi „dosmanlijski režimi“ zataškavali ubistvo Zorana Đinđića, te da je lično Čedomir Jovanović naredio „da se cigla po cigla i kamen po kamen sruši zgrada u Šilerovoj, koja je bila centar moći zemunskog klana i dosmanlijskog režima“.

Čedomir Jovanović, lider LDP, međutim, smatra da lideru radikala i njegovoj politici ekstremizma i nacionalizma nije mesto u 2016. godini. „Sve ćemo učiniti da mu stanemo u ovoj kampanji na put, da stanemo na put njegovoj nameri da pomiluje Legiju pošto nam Legija pokloni svoju istinu, kojom su se bavili svi sudovi ove zemlje, procenivši je na takav način da je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu“, ističe u saopštenju Jovanović . Napominje i da je Srbija bila najnesrećnije evropsko društvo kada se Šešelj bavio politikom i kada je Šešeljeva politika od Srbije napravila „svetsku sramotu i bruku“.

„On jedan dan pali zastavu Evrope, drugi dan preti Hrvatskoj, treći dan bi Legiju na slobodi, a četvrtog dana ćemo se probuditi svi zajedno i videti da smo izgubili svoju zemlju“, objašnjava Jovanović. Zaključuje da se ne sme dozvoliti vraćanje 90-ih godina i da je Srbija 2012. dala drugima pravo da vode zemlju.

Nakon ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003, pokrenuta je istraga u kojoj je Šešelj bio osumnjičen za saradnju sa „zemunskim klanom“. Međutim, postupak protiv lidera radikala je „zakočio“, jer je Šešelj dobrovoljno otišao u Hag, pa ga je štitio Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji predviđa da se postupak pred domaćim sudom mora prekinuti do okončanja postupka pred Haškim tribunalom. U zahtevu za sprovođenje istrage protiv Šešelja stajalo je da se više puta sastajao sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom u svojoj kući, ali i u Šilerovoj u Zemunu, kao i da su oni finansirali Srpsku radikalnu stranu (SRS) i da je nekoliko puta od njih tražio da ubiju Đinđića.

Šešelj je 4. avgusta 2003. u Tribunalu dao iskaz istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu Vučku Mirčiću kada je izjavio sledeće: „Ja sam se iskreno obradovao kada sam čuo da je Đinđić poginuo, da je mrtav. Ovde sam se obradovao jer je Đinđić veliki izdajnik svog naroda.“ Inače, Šešelj je u Hag dobrovoljno otišao dve nedelje pre Đinđićevog ubistva, tačnije posle atentata na premijera kod hale „Limes“. U februaru 2003. je najavio „krvavo proleće“ u Srbiji.

Pokojni advokat Srđa Popović je u svojstvu zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, 11. novembra 2010. Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivičnu prijavu za oružanu pobunu JSO protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Vojislava Koštunice, Aca Tomića i još petorice saučesnika, u kojoj se tvrdi da je taj događaj bio uvertira u atentat na premijera Đinđića. Potom je sredinom decembra 2011. Popović u ime Gordane i Mile Đinđić podneo krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića, koje optužuje za neprijavljivanje krivičnog dela napada na ustavno uređenje koje je pripremao Ulemek, a Čovića za podršku u atentatu na Đinđića i podstrekavanje Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da to krivično delo izvrše. Upravo u toj krivičnoj prijavi se spominje Šešelj. Naime, Popović navodi da se iz iskaza Dejana Milenkovića Bagzija i izjave Miloša Simovića vidi da je Ulemek nastojao da obezbedi političku podršku da se, nakon atentata, sruši i sama obezglavljena Vlada.