Odmah pošto je objavljeno da će Mlađan Dinkić napustiti Vladu Srbije, Svetska banka je saopštila da povlači svoju ponudu da Srbiji odobri 200 miliona dolara za podršku budžetu.
Toliko je njihovo poverenje u Dinkićeve dojučerašnje kolege, a na čast Dinkiću, toliko je i njihovo poverenje u njega. Sada kada je objavljeno da će novi ministar finansija biti Lazar Krstić, za kojeg do juče niko nije čuo, Svetska banka se ne oglašava. Nema objave da izbor đaka generacije, učesnika škole u Petnici, člana Mense, diplomca Jejl univerziteta i saradnika globalne konsultantske kuće Mekinsi, automatski znači da će Ministarstvo finansija novcem građana Srbije (i poverenim novcem Svetske banke) upravljati koliko-toliko odgovorno. U SB znaju bolje od toga i očito čekaju da vide prve poteze mladog ministra pa da donesu konačan sud.
Slično treba da postupi i srpska javnost, koja se odmah po potvrdi vesti da će državnom kasom upravljati momak star 29 godina podelila na one koji pozdravljaju dovođenje eksperta iz Amerike i one koji osuđuju postavljanje „žutokljunca“. A oba tabora svoj stav zasnivaju na predrasudama. Prvi da je svako ko završi elitni univerzitet automatski stručnjak ministarskog formata, a drugi da mladi ljudi ne znaju ništa o ovom svetu jer na njemu nisu proveli dovoljan broj godina.
Ali, u nedostatku ministrovih reči i postupaka, za zaključivanje nam ostaju samo predrasude i objektive činjenice.
Te činjenice u Srbiji izgledaju ovako. Krstić u Dinkićevu fotelju dolazi u trenutku kada Srbiji nedostaju tri milijarde evra da bi prevremeno vratila skupe kredite i zaustavila rast kamata. Prvi zadatak novog ministra je da taj novac nađe. U međuvremenu, treba plaćati državne službenike, davati penzije i vraćati dugove, zbog čega nam do marta naredne godine treba još milijardu dolara. Ovaj novac Srbija će obezbediti emisijom evroobveznica na koje ćemo platiti kamatu od oko 7,5 odsto. Taj deo plana osmišljen je još ranije i Krstić ga je, bar se tako pretpostavlja, prihvatio.
Drugi detalji njegovog plana ekonomskog oporavka Srbije nisu poznati, ali glavne crte jesu. Po njima, do sredine sledeće godine treba prodati ili ugasiti sve firme u restrukturiranju. Treba prodati većinu javnih preduzeća, od Resavice do Telekoma ili stupiti u javno-privatna partnerstva. Treba obezbediti održiv sistem finansiranja penzija, između ostalog i uvođenjem penala za prevremeno penzionisanje. Zdravstvo učiniti efikasnijim smanjenjem administracije i povećanjem broja lekara i drugog medicinskog osoblja. Drastično smanjiti vreme za dobijanje građevinskih dozvola, generalno pojednostaviti procedure koje važe za privredu i promeniti Zakon o radu onako kako to traže investitori – olakšati otpuštanje i zapošljavanje radnika.
Krstićev program je, dakle, relativno liberalan, a za većinu ovih mera zalagao se i Dinkić. Takođe, koliko se vidi, mnoge uopšte ne spadaju u domen rada ministra finansija (građevinske dozvole, struktura zaposlenih u zdravstvu…).
Pravi program rada novog ministra videćemo tek kada stupi na dužnost i zvanično iznese svoj plan. U njemu će možda biti i novina na kakve do sada nismo navikli.
Ono što, međutim, ostaje kao prepreka je primena. Srbija je često imala dobre programe i odlične strategije, ali njihova realizacija je uvek bila kamen spoticanja. To će biti glavni problem sa kojim će se Krstić susresti. Ljudi oko njega, neki prosto lenji, drugi sa ukorenjenim interesima da aktuelni sistem opstane bez promena i treći uplašeni za politički efekat njegovih predloga. Svi oni bacaće mu klipove pod točkove svaki put kad skrene pogled. Zato se ovih dana i čuju glasovi da je Krstić samo pešak kojeg će Vučić upotrebiti, istrošiti i baciti pred sledeće izbore.
Pitanje je da li Lazar Krstić sve to zna. Podsećanja radi, Mekinsi je Srbiji dao još i Radovana Jelašića i Božidara Đelića.
Mekinsi nije srpska vlada
U Mekinsiju stvari drugačije funkcionišu nego u Vladi Srbije. Ustati u pet ujutro i raditi do osam uveče nije neobično. Hijerarhija se poštuje, meritokratija nadvladava, a jedini imperativ je ostvarenje zadatog cilja. Valjda je zato najniža plata 127.000 dolara godišnje. Ko ne zna, u pitanju je jedna od najvećih globalnih konsultantskih kuća. Prema ovogodišnjoj anketi sajta Glasdor (pandan našem Infostudu) od svih kompanija u Americi najteže intervjue za posao prolaze kandidati Mekinsija. Procedura traje 39 dana, obuhvata dva telefonska intervjua, šest intervjua uživo i rešavanje testa, teškog kao prijemni ispit za postdiplomske studije iz matematike. Mnogo je lakše zaposliti se u Guglu, Fejsbuku ili Majkrosoftu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
