Poslednjeg dana septembra navršilo se trideset godina od objavljivanja albuma Rain Dogs Toma Vejtsa, koji se smatra najuspelijim i najsnažnijim izrazom njegovog kantautorskog opusa. Nadovezujući se na kreativni i profesionalni zaokret iz 1983, kada je za diskografsku kuću Island Records objavio ploču Swordfishtrombones i preuzeo ulogu producenta svojih albuma, nosioca autorskih prava svojih pesama – zadržavajući, pritom, i ispoljavajući punu autorsku slobodu – Vejts se sa Rain Dogs vrtoglavo vinuo u visine koje će potom ponovo dosegnuti albumom Frank’s Wild Years iz 1987, i njime zaokružiti trilogiju koja je, po ocenama muzičkih kritičara, njegov stvaralački vrhunac i jedan od najviših dometa popularne muzike osamdesetih.
Rain Dogs ni na koji način nije sledio recept uspešnosti muzičkog izdanja, koji je 1985. bio uveliko uspostavljen. Naime, u najezdi tadašnjeg preproduciranog popa zasićenog ritam mašinama i sintisajzerima, oni sa sofisticiranijim ukusom u to vreme mogli su da od kurentne produkcije biraju između albuma Slave to the Rhythm Grejs Džons, Hounds of Love Kejt Buš, You're Under Arrest Majlsa Dejvisa, s jedne, i Psychocandy sastava Jesus and Mary Chain, This Nation's Saving Grace grupe The Fall, Meat is Murder od The Smiths, The Firstborn is Dead Nika Kejva i pratećih mu The Bad Seeds, Bad Moon Rising poletnih Sonic Youth – s druge, sirovije strane – ali i ambijentalnih eksperimenata poput saundtreka za film „Ptičica“ (Birdy) Pitera Gejbriela, te albuma Thursday Afternoon Brajana Ina i Alchemy: An Index of Possibilities na kojem je Dejvid Silvijan sarađivao sa trubačem Džonom Haselom.
Rain Dogs je, premda prodirući u neosvojene teritorije zvuka a istovremeno bivajući i sirov, gotovo organski, u celosti odudarao od tadašnjeg muzičkog pejzaža. Međutim, Vejts nije bežao od toga da zvuči kao drugi, već od toga da se oglasi kao nekadašnji Vejts, makar i zvučao kao Captain Beefheart, Howlin' Wolf, Kurt Vajl ili kompozitor Heri Parč, čije je uticaje u svojoj transformaciji zdušno prigrlio i njima nadgradio svoju scensku personu i umetničku idiosinkratičnost.
Pre početka rada na albumu Tom Vejts se sa suprugom i saradnicom Ketlin Brenan preselio iz Kalifornije u Njujork, a sa idejom da tamo postave komad zasnovan na pesmi Frank's Wild Years sa albuma Swordfishtrombones, što im je potom i pošlo za rukom, u Čikagu 1986, i rezultiralo istoimenim albumom. Vejts se u Njujorku privikavao na porodični stil života (u tom periodu dvaput je postao otac) i na gradsku buku koja je, po njegovim rečima, predstavljala „filter“ kroz koji dopiru sva događanja, „kao da imaš telefonskog dvojnika“. Tokom pisanja pesama za album, vremenski i prostorno ograničen na dva jesenja meseca 1984. i podrumsku prostoriju na Donjem Menhetnu, Vejts bi noću glasno puštao zvuke gradske buke koje je tokom dana snimao na traku, a sve kako bi produžio dan, koji – po njemu – ne traje dok je svetla, već dok je vreve. „Ispod mog prozora je malj nabijač. Znaš šta je malj nabijač? To je sve ono na šta se navikneš“, rekao je u jednom intervjuu iz tih dana.
https://www.youtube.com/embed/oe44dRlY7LQ
Kao i na prethodnom albumu Vejts – kao što obogaćuje izražajni opseg svog glasa – na Rain Dogs proširuje i oneobičuje inventar muzičkih instrumenata (bendžo, marimba, dupli bas, harmonika, trombon) i aranžira ih tako da, kako su mnogi ocenili, zvuče kao „orkestar sa đubrišta“. Usvaja i nove metode u pisanju pesama, one što nalikuju sastavljanju kolaža ili neimarstvu, što je kompozicije učinilo kompleksnijim i disciplinovanijim. Kao nijedan Vejtsov album do tada, Rain Dogs zaposednut je mnoštvom raznolikih ritmova i stilova. Na njemu prvi put dolazi do saradnje sa gitaristom raskošnog talenta i izraza, Markom Ribouom, koga je Vejtsu, kao kolegu iz džez benda The Lounge Lizards, preporučio saksofonista Džon Luri i sa kojim će Vejts docnije glumiti u Džarmušovom filmu „Na udaru zakona“ (Down by Law). (Ribou će nakon toga nastaviti da svira na Vejtsovim albumima, dajući bitan doprinos daljem razvoju osobenosti njegovog muzičkog stila.) Rad u studiju i njegov krajnji rezultat obeležio je i Kit Ričards, koji sa gitarom i pratećim vokalima gostuje na tri pesme, a koji je Vejtsa naročito impresionirao time što se s njim najbolje sporazumevao neverbalno, gestikulacijom i govorom tela.
Tematski, Rain Dogs je nesvakidašnji, kabaretski i bahanalijski mahnit (na)čin pristupanja čoporu iščašenih ljudskih sudbina koji defiluje kroz galeriju likova i situacija iz pesama. Rain Dogs je karta prve klase za „ukrcavanje na voz kojem preti brodolom“, dupke pun „duša“ dezorijentisanih poput pasa kojima je sve znanje ovog sveta, mirisima ispisano po tlu, kiša isprala u nepovrat. Rain Dogs nije izraz solidarnosti, sažaljenja ili saosećanja sa marginom, već pre iskaz bezrezervne privrženosti istini po kojoj su egzistencije čoveka i psa uporedive na način da i čovek „podvija rep“ i, makar bio „džukela“, kao kuče se raduje. Istine od koje ljudi – oni „pri zdravoj pameti, a zapravo svi ludi“ – instinktivno, životinjski zaziru. Rain Dogs su omaž ljudskoj prirodi koja luta od jedne nezbrinutosti do druge, koja je animalna i u svom porivu za ushićenjem uprkos patnji i poniženju, porivu da i smoždena stremi, „krade snove“ i priželjkuje „ispevane duge“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
