Devet zvezda nad Saturnom

Pedesetsedmogodišnji muzičar je tim postupkom pokazao da ima veću petlju od devet godina mlađeg kolege i da se – za razliku od nekadašnjeg lidera Oasisa – ne opterećuje puno mišlju kako će proći preko „bare“: ni jedanaest solo albuma koji su prethodili „Saturns Pattern“, ni najveći hitovi njegovih bendova The Jam i The Style Council iz osamdesetih nisu mu doneli slavu u Americi, što ga – nekima će se to možda učiniti nelogičnim – stavlja u komfornu poziciju da može u studiju bez pritiska da eksperimentiše do mile volje i svoja raspoloženja izražava na načine koje u tom trenutku smatra najprikladnijim. Da bi se ovako moglo ponašati neophodno je, naravno, konstantno osvajati tri boda na domaćem terenu što, barem do sada, Veleru nije bio problem: „Sonik Kicks“ iz 2012. sedmicama je sedeo na vrhu britanske liste, „Wake Up the Nation“ iz 2010. je dosegao drugo mesto, a neposredno po izlasku i „Saturns…“ je krajem maja zauzeo poziciju tik iza prvoplasiranog „The Desired Effect“ Brendona Flauersa (poređenja radi, „Sonik Kicks“ je na američkoj Bilbord listi dobacio tek do 166. mesta). Međutim, relaksiran pristup komponovanju i poigravanje sa stilovima ne znači i da se od osvajanja Sjedinjenih Država u potpunosti odustalo: po prvi put u četrdesetogodišnjoj karijeri muzičar je potpisao za velikog američkog izdavača (Warner Bros), a i promotivna turneja koja je 12. juna počela u Njujorku biće najduža do sada. Dakle – da parafraziramo onu poznatu izjavu – Veler bi u Ameriku, ali pod njegovim (muzičkim) uslovima.

Pa, ima li „Saturn“ dovoljnu „gravitaciju“ da tamošnju publiku privuče sebi i da li je kolaboracija sa Amorphous Androgynous ključ koji će konačno otvoriti taj čvrsto zabravljeni američki sef? U najkraćem, odgovori na ova pitanja bi se mogli svesti na: nema i malo verovatno. Pod jedan, iako zvukom nešto drugačiji od prethodnika, „Saturn“ manje-više prati matricu „Sonik Kicksa“ i donosi, slično njemu, vešto ukomponovane muzičke forme (Veleru, očigledno, najdraže) u rasponu od nezaobilaznog a la The Beatles popa („kosmička“ klavirska „Going My Way“), preko psihodeličnog soul roka mejfildovskog tipa („Phoenix“ i „These City Streets“), do pank roka u The Stooges stilu („Long Time“) i neo soula („I'm Where I Should Be“) kakvog je poslednjih godina promovisao Dejmon Albarn. Previše je, dakle, tu eklekticizma za prosečnog američkog građanina kojem treba brza i jednostavna „hrana“ na dugom putu od kuće do posla i natrag – ko još tu ima živaca da razmišlja o tome šta je autor želeo da poruči stihovima „If you're ever feeling rushed, Spare a thought for us, You can be king for a day, But still have nothing to say“.

Pod dva, Amorphous Androgynous jesu dali značajan doprinos proširenju spektra „boja“ na Velerovoj muzičkoj paleti, ali sve te elektronske primese nisu ni nalik onome što se u Americi na veliko konzumira, a što (najčešće) nosi potpise Dejvida Gete, Skrillexa ili Major Lazera. Uzmimo kao primer prvi singl „White Sky“: pesmu otvara „krckavi“ gitarski rif praćen ubitačnom ritam sekcijom i Velerovim izobličenim vokalom, dok u pozadini „riju“ sintisajzeri, elektronske zujalice i nebrojeni overdabovi (pri svemu tome zvuk je vrlo bluz-rokerski, negde na polovini dijagonale Džek Vajt – Led Zeppelin). Na sličan način je elektronski obogaćena i „In the Car…“ koja se više puta tokom nepunih pet minuta transformiše iz kantri-bluza u glem-rok i obratno (ima tu čak i kraći deo sa klavirskim džezom!), dok se u možda i najboljoj kompoziciji na albumu, fanki-popu „Pick It Up“, „sreću“ i preostala dva najveća Velerova heroja (uz Pola Makartnija): Dejvid Bouvi i Stiv Vinvud.

Da ne biste nakon ovog prikaza, možda, ostali u nedoumici, bićemo na njegovom kraju sasvim direktni: „Saturns Pattern“ je vrlo dobar album koji dokazuje da neumornom Veleru inspiracije i dalje ne manjka, kao ni „alatki“ da svoju kreativnost ispolji do kraja. Njegovim poštovaocima će devet novih pesama doneti puno zadovoljstva, a ostatak sveta ga, po običaju, neće ni primetiti.

„Tim gore po ostatak sveta!“, nije teško zamisliti ga kako jetko to komentariše.