Ako je verovati Kitu Ričardsu, a nema razloga da mislimo da ne govori istinu, poslednje dve i po decenije on je bio glavna pokretačka snaga Stonsa i čovek čija neiscrpna kreativna energija i „konstantna potreba da nešto radi“ nisu davale mira ostalim članovima benda, terajući ih da s vremena na vreme svrate u studio ili zajedno odsviraju manje ili veće turneje, iako u najvećem broju slučajeva nisu bili raspoloženi ni za partiju domina, a kamoli za putešestvija širom planete.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }„Stvarno ne znam zašto sam čekao dvadeset i tri godine da objavim treći solo album – ispovedio se legendarni gitarista novinaru magazina „Uncut“ – kada su od izlaska prethodnika 'Main Offender' Stonsi uglavnom bili u hibernaciji i snimili tek tri CD-a. Negde u vreme kada sam završavao knjigu (memoara „Life“, izašlu 2010. prim. aut.) shvatio sam da u studiju nisam bio godinama i kad sam to rekao prijatelju bubnjaru Stivu DŽordanu on me je upitao: 'Kako si došao na ideje za rifove u 'Street Fighting Man' i 'Jumping Jack Flash'?' Pa, sedeo sam i svirao sa Čarlijem Votsom, dakle bili su tu samo moja gitara i njegovi bubnjevi. 'Zašto onda gubimo vreme?', uzvratio je Stiv, 'Moj studio je tu, odmah iza ugla'.“
Tako je otpočela petogodišnja saradnja Ričardsa i DŽordana čiji se rezultat pojavio nedavno pod imenom „Crosseyed Heart“ donoseći onaj prepoznatljiv (a ujedno i neodoljiv) „ričardsovski“ miks bluza, rokenrola i kantrija. Kit je na albumu odsvirao većinu instrumenata (uključujući električni klavir i sitar) i komponovao (izuzev dve obrade) i otpevao svih petnaest numera, pokazujući time da je projektu bio potpuno posvećen i da ga je shvatio ozbiljno, dok se DŽordanov doprinos – ako izuzmemo bubnjarske deonice – ogleda u koautorstvu čak devet pesama, pa se može smatrati nepravdom to što se na omotu albuma nije našlo i njegovo ime. No, Ričardsovo je, bez ikakve sumnje, daleko veći mamac za publiku, a sudeći i po njegovim izjavama skice za većinu pesama nastale su još tokom rada na albumu Stonsa „A Bigger Bang“ izašlom pre tačno deset godina. „Neke od kompozicija ili njihove delove koje smo tada odbacili nikako nisam mogao da prežalim. Početak pesme „Illusion“, na primer, jedan je od njih, a Nora DŽons joj je svojim glasom dodala i potpuno novu dimenziju.“
Nisu, međutim, najbolje melodije na albumu zasnovane samo na mrvicama sa Stons stola: odmetnička kantri balada „Robbed Blind“ se Ričardsu „javila“ u snu („Probudio sam se jednog jutra i melodija mi je prosto bila na vrhovima prstiju; slično sam iskusio samo još jednom u životu, kad sam napisao rif za 'Satisfaction '“), dok je uvodnu akustičnu „Crosseyed Heart“ napisao namenski, trudeći se da oponaša velikog bluzera Roberta Džonsona („Oduvek sam želeo da uradim nešto u njegovom stilu. Namera mi je bila da album otvorim onim što je utrlo put muzici koju sam oduvek slušao i koju i sam pokušavam da sviram.“). Iz počasti je na album uvrstio i obrade Ledbeterovog folk klasika „Goodnight, Irene“ i Ajzaksovog rege standarda „Love Is Overdue“ koji je otpevao na iznenađujuće umilan način, potvrđujući onu staru da se iza grubih „fasada“ često kriju nežne duše.
Ostale pesme krasi nikotinsko-burbonski vokal koji dosta podseća na Dilanov (pogotovo u sentimentalno-ispovedničkoj „Nothing On Me“, baladi o raskidu „Suspicious“ i autobiografskoj „Amnesia“ koja za temu ima posledice onog čuvenog pada sa kokosove palme), a da Kit s uma nije smetnuo šta najviše voli verna fan baza potvrđuju vijagra-bugi „Blues in the Morning“ („Got a hard-on baby, But now it's come and gone“) i tipične „kotrljajuće“ numere „Heartstopper“ i „Trouble“ koje ne bi zvučale bolje ni da ih je otpevalo njegovo veličanstvo Džeger. (Kad već pomenusmo Mika, Ričards nije siguran da ovaj uopšte zna da mu je partner objavio solo album. „Pretpostavljam da je čuo, ali svejedno, potrudiću se da dobije bar jednu kopiju.“)
S obzirom da su Stonsi najavili izlazak novog albuma tokom 2016. („Moj primarni zadatak je da ih sve uteram u studio pre Božića“) „Crosseyed Heart“ će dobro doći svima koji ne znaju kako da prekrate vreme do tada, ali – i pored brojnih balada – na njemu oni neće naći pesmu kalibra jedne „Wild Horses“ ili „Angie, čak ni „Eileen“ sa „Offendera“, iako je album daleko od lošeg. Utisak je da je Ričardsu bilo najvažnije da glasom i instrumentima dočara određenu atmosferu i specifična raspoloženja, pa se zato i nije opterećivao time kakav će prijem ova ili ona pesma imati kod publike: rezultat toga je da kao skup nove kompozicije funkcionišu i više nego dobro. A pesama „za sva vremena“ on je komponovao dovoljno; budimo iskreni, niko i ne očekuje da nas Kit iznenadi nečim genijalnim i obori nam vilice do poda, ali da nam je nedostajalo njegovo muziciranje – nedostajalo je.
„Da li ćemo ponovo čekati dvadeset i tri godine do Vašeg sledećeg solo albuma?“ interesovao se novinar. „Nemam ja dvadeset tri godine pred sobom, prikane, nemam.“ Pa, nismo baš sigurni u to, Kite, nismo.
Obavezno poslušati: „Robbed Blind“, „Amnesia“, „Trouble“.
Ocena: 7/10
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
