Britanska moderna soul diva Ejmi Vajnhaus zaista je došla u Beograd, ali se na kraju ispostavilo da niko nije bio previše srećan zbog toga. Kao u najgorem košmaru, pevačica čiji glas je svojevremeno ushitio ceo svet, nije mogla da nađe mikrofon, a ni samu sebe, tokom svog jednočasovnog pojavljivanja na sceni. Publika je ostala zapitana: da li je sve baš tako moralo biti?
Sudbina umetnika u društvenom spektaklu jeste da bude deo potrošnje, a ne proizvodnje smisla. Zato je antišou Ejmi Vajnhaus nešto – na svoj iščašen način – najsmislenije što smo videli u skorije vreme. Stalno na ivici totalnog raspada i onda sve dalje preko nje, Ejmin nastup je pomutio osnovno pravilo šou-biznisa po kojem umetnici izlaze na scenu zbog nas. Ne, u subotu uveče mi smo izašli na kalemegdansku livadsku scenu zbog nje. A ona je nas gledala i pričala nam šta god, nekako nesvesno svesna da je šou-biznis samo izvrsna zabava u kojoj se vrte milioni (ljudi i para), te da i ona ima puno pravo na svoje parče kolača tog dobrog provoda.
Hm, taj komad kolača ispostavio se kao nakiseo, s koje god strane da ga probate, sasvim u duhu naziva njenog detinjeg „Sweet n Sour“ rep benda. A da se naša dojučerašnja omiljena antiheroina potpuno pretvorila u bilo koga iz publike, kojeg biste izvukli napolje, tutnuli mu mikrofon u ruke i rekli: „Ti si sada Ejmi Vajnhaus, pevaj!“, pokazao je beogradski ne-koncert, više nalik nekom starom filmu koji prikazuje nešto užasno neugodno, sa „soundtrackom“ koji kao da čini neki ćudljivi, mrmljajući miks deranžiranih Bili Holidej i Skrimin Džej Hokinsa zajedno, pre nego punokrvni startni nastup pevačice-amblema najnovijeg pop-soul doba. Plus fini bend u neprilici, sa odličnim pevačima, te verovatno najoriginalniji završetak nastupa sa napuštanjem scene ćutke, dok je glavna zvezda nestala neznano kuda još mnogo pre…
Velika Gubitnica tako je zaista videla Beogradskog Pobednika, a razočaranima s pravom ništa drugo ne preostaje nego da se sete kako su Sex Pistols završili svoj poslednji koncert na Američkoj turneji 1978. i, ispostaviće se, poslednji pravi uopšte – Džoni Roten zgrabio je dakle mikrofon i zarežao na publiku: „Jeste li ikada imali osećaj da ste prevareni?! (Ahaha, ever get the feeling you ve been cheated? Good Night!). On je tada znao ono što valjda sada zna i Ejmi Vajnhaus, a i svako ko je u publici bio sada i ikada. U spektaklu postoji opasnost da su svi prevareni ukoliko nestane ona osnovna supstanca muzike, i umetnici i publika i još poneko. Što nikako nema veze sa inače izvanrednom organizacijom koncerta i besprekornim Mobijevim nastupom u nastavku, već sa šou-biznisom po sebi. Laku noć!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
