Karantinski bluz

„Na ovaj način miksujem nove pesme“, objašnjava Vajt novinaru Rolingstona koji sedi do njega, „jer ne želim da ih slušam sa skupih studijskih zvučnika, već sa uređaja kakve i publika ima.“ A onda se sa šeretskim osmehom okreće ka suvozaču i dodaje: „Uz to, priznaćeš da je sve ovo taaako kul!“

Sudeći po Vajtovom ponašanju od početka solo karijere, ozvaničenog albumom „Blunderbuss“ (2012), njemu jedan od ciljeva i jeste da ga publika doživi kao „kul lika“, svetlosnim godinama udaljenog od napasnika kakvim ga je tokom brakorazvodne parnice prikazala bivša supruga. Iz tog razloga je, verovatno, u javnosti i forsirao imidž dvojnika Edvarda Makazorukog (kojeg se pre par dana odrekao u korist nove, elvisovsko-džonikešovske pojave), ali nije mogao da se suzdrži od „slatke osvete“ i odapinjanja otrovnih strelica u pravcu nekadašnje drage u pesmama koje su obeležile prvi album. „Blunderbuss“ je dočekan pohvalama, ali je Vajt u delu javnosti proglašen mizoginom, pa ne čudi što mnoge kritike naslednika „Lazaretto“ počinju tvrdnjama da je autor „asshole“, moguće i ženomrzac, ali i talentovan muzičar čije pesme ne bi trebalo apriori ignorisati ili odbaciti, bez podrobnije analize njihovog sadržaja i kvaliteta.

I zaista, jedanaest kompozicija na „Lazarettu“ – koji, slično prethodniku, svoje ime preuzima iz srednjovekovne istorije – tematski se značajno razlikuju od onih na „Blunderbussu“ (navodno, Džek je na svom tavanu našao priče i pesme koje je pisao u tinejdžerskom dobu i njima se inspirisao), a uočljiv je i napor da se u produkcijskom pogledu kompozicije poboljšaju i tako napravi pomak u odnosu na zvuk promovisan prvim albumom. Da ne bude zabune, i „Lazarettom“ dominira karakteristični retro bluz-rok (obogaćen kantri zvukom pesama „Temporary Ground“ i „Entitlement“) koji je Vajt promovisao još u vreme kada je svet ubeđivao da mu je Meg Vajt sestra, ali je ovaj put pažnju posvetio brojnim detaljima (perkusijama, klaviru, pratećim vokalima, pedal stil gitari), što je rezultiralo napornim radom u trajanju od 18 meseci. Poređenja radi, dvočlani The White Stripes su u proseku albume završavali za nekoliko sedmica, ali je na „Lazarettu“ Džek koristio usluge oba svoja prateća benda – muškog The Buzzards i ženskog The Peacocks – pa je samo njihovo ukomponovanje iziskivalo puno vremena i veštine.

Jednoipogodišnji trud se – utisak je – na kraju isplatio, jer „Lazaretto“ ne samo da je svom autoru obezbedio prvo mesto US liste, već je potvrdio i njegovu reputaciju poslednjeg rok heroja starog kova koji se ne libi da svojim uzorima oda dužne počasti. Tako uvodni soul bluz „Three Women“ preuzima delove klasika Blajnd Vilija Mektela iz 1928, sjajni instrumental „High Ball Stepper“ zasnovan je na elementima morikoneovske estetike i ledcepelinovske dramatike, „Just One Drink“ predstavlja omaž Rolingstonsima i počinje parafraziranjem stihova Haulin Vulfa („You drink water, I drink gasoline“), dok energični refren prog rok balade „Would You Fight for My Love?“ donosi Vajtov falseto koji evocira duh velikog Fredija Merkjurija. Tu je, pomalo neočekivano, i pop balada „Alone in My Home“ stilski smeštena na sredinu dijagonale The Faces – The Beach Boys, sa stihovima „I'm becoming a ghost, So nobody can know me.. All alone in my home, nobody can touch me“ koji, možda, govore kako se tinejdžer Džek osećao nekad (priče sa tavana, sećate se), a možda i opisuju kako se zvezda Džek oseća danas.

Šta god da je poslužilo kao inspiracija, „Alone…“ se zvukom jedina ne uklapa u atmosferu albuma, ali je nesumnjivo važan ključ – zajedno sa naslovnom pesmom „Lazaretto“ – za odgonetanje enigme zbog čega je Vajt svoje čedo nazvao po tvrđavi-karantinu za leprozne. Prozivke za muški seksizam su ga očigledno bolele, pa pošto se osetio neopravdano „obeleženim“ nije imao druge do da nam pojasni kog je pola bog u kojeg on veruje: „And even God herself, Has fewer plans than me, But she never helps me out.“ Da li je iskren – na vama je da procenite, dok zavaljeni u sedišta svojih luksuznih Tesli krstarite opustelim srpskim gradovima i na radiju slušate Džekove ispovesti.

I obratite pažnju, taj bas bubanj je definitivno trebalo još malo pojačati.

Ocena: 7/10