Jedan od najznačajnijih psihodeličnih bendova u ovom delu Evrope – Seven That Spells i najvažniji domaći space rock sastav Temple Of The Smoke nastupiće zajedno sa intrigantnim projektom Jastreb 25. aprila u beogradskom Centru za kulturu Božidarac. Očekuje nas apsolutno zvučno raspamećivanje i ultimativna eklektična rokenrol vožnja.
Čućemo u čvrstom psihodeličnom pakovanju gotovo sve moderne žanrove popularne muzike: psihodelični i space rock, ambijentalnu muziku, kraut i prog rock, post rock, dub, trip hop, hard i stoner rock, elektroniku, kao i razne crossover eksperimente: gradiće raketu za space rock planetu! Pred koncertno lansiranje u Božidarcu, iz svojih paralelnih univerzuma paralelno su nam na pitanja odgovarali Niko Potočnjak (Seven That Spells) i Janko Stojanović (Temple Of The Smoke).
Koncert u Božidarcu nije prvi na kojem zajedno svirate – kako je došlo do saradnje između vaša dva benda i koliko su uopšte povezani bendovi u regionu, bar kada je u pitanju scena koju, po vrsti muzike, čine grupe slične vama?
Niko: Uh! Stvarno se ne sjećam kad smo prvi put zajedno svirali i kako smo došli u kontakt – uvijek je tulum pa se teško sjetiti detalja poslije a kamoli nakon par godina (smeh). Neka minimalna povezanost postoji. Koncept „scene“ je umro odavno kao i ozbiljna underground glazba. Seven That Spells su uvijek bili izvan svih zbivanja i tokova. Što zbog natprirodne arogancije, što zbog potpunog neinteresa benda u bilo kakav koncept „uspjeha“. Uvijek me je zanimala isključivo glazba. Ali ima pozitivnih pomaka u smislu da si bendovi pomažu, komuniciraju i stvaraju međusobno male hajpove – to je super i samo neka se dalje razvija.
Janko: Danas nije teško biti povezan, svi smo povezani preko socijalnih mreža. Svirali smo u Beogradu sa bendovima iz celog sveta, kao što i oni sviraju sa nama u svojim gradovima kada dođemo. To je najbolja stvar kod povezivanja i naravno uvek je žurka i druženje sa ljudima koji su ti na neki način slični. Sa Sevenima smo poslednji put svirali na festivalu u jednom malom gradiću u Sloveniji, među planinama, slučajno se desilo da smo i mi i oni bili pozvani. Postoje super festivali i mesta za sviranje po Evropi, tu se dešava prava stvar, jer kao što je Niko rekao, od celokupnog muzičkog biznisa oduvek nas je zanimala samo muzika.
Svirate instrumentalnu muziku – zbog čega ste se opredelili za to i da li je veći izazov na taj način preneti neku poruku od benda ka publici, s obzirom da ne postoje reči koje eksplicitno nešto poručuju?
Niko: Narkofil sam. Volim se razvaljivati. Uvijek to priznam i nosim ponosno tu zastavu. Zato me riječi i vokal u glazbi ne interesiraju previše. Ne volim pametovanja i lažne emocije koje se većinom prenose putem tog primitivnog mono kanala zvanog usta. Volim stereo, direktni udar, primalne osjećaje napetosti i opasnosti. Jednostavnija i brža komunikacija ukratko. Zato sviramo to što sviramo.
Janko: Zanimljivije je jer ima mnogo više prostora za eksperimentisanje, šaranje po žanrovima, ritmovima i atmosferama. Vokal nije isključen i imamo pesama u kojima ima i pevanja, ali je ono uvek utopljeno sa muzikom i stvara sinematičnu atmosferu a ne prenosi neku direktnu poruku. Prenošenje političkih poruka u pesmama mora da bude samo nešto što će dodavati vrednost na već odličnu pesmu a ne da se sve zasniva na tome. To najbolje radi u hip-hopu i panku, a ovaj talas rok i kojekakvih bendova sa jakim političkim porukama, koje su samo jeftin marketinški potez kojim se loži masa jer tu muzike nema, zaobilazim u širokom luku.
Koliko vam različiti gitarski i ostali efekti pomažu da održite dinamiku i ujedno pažnju slušalaca u instrumentalima koji uglavnom traju duže od uobičajena 3-4 minuta propisana za recimo radio-singlove?
Niko: Pomažu i te kako. Kad sam previše razvaljen, onda samo upalim par delaya i sve odmah zvuči fantastično (smeh). Šalim se. Malo… Stvar je psihoakustike – efekti su samo oruđa. Primitivna. Sve ostalo dolazi iz ljudskog tijela i percepcije. Kanaliziranje energije kroz instrument. Kad to radiš loše, ljudi odlaze. Kad radiš dobro – ostaju i slušaju tvoju priču do kraja. Moraš biti izvrstan pripovjedač.
Janko: Efekti su samo deo cele mašinerije i ne samo da pomažu nego su i alat za stvaranje pesama. Ne igraju oni presudnu ulogu u držanju pažnje kod publike, to mora da dolazi od muzičara jer to je ono što nas razlikuje, efekte svi imaju, to je danas najnormalnija svar, ljudi prvo kupe efekte pa uče da sviraju.
Još jedna od zajedničkih stvari vam je da su vaša izdanja objavljivale strane izdavačke kuće – da li je do toga došlo namerno ili sticajem okolnosti i da li se na taj način bendu otvaraju vrata za nastupe u inostranstvu?
Niko: Namjerno. Odmah sam znao da na Balkanu nema vajde od ovakve mjuze. Vani je veće tržište i lakše je obavljati neke stvari. Da, otvaraju se vrata malo lakše, ali sve su teži uvjeti. Previše bendova a sve manje ljudi sluša rock i to… problemi – ne rokaju se ljudi dovoljno – prenadrkani su (smeh). STS izdaju na 5-6 malih kuća i zadovoljan sam načinom rada – nikad niti jedan jedini ugovor nisam potpisao. Samo prijateljstvo i rispekt. Stara škola.
Janko: Nemamo ambicija da od muzike budemo bogati i slavni, nego samo da pravimo ono što nas vozi, tako da nam mnogo više odgovaraju uslovi koje daju strani izdavači, rade vinile, ne traže ugovore, rade svetsku promociju itd. Temple of the Smoke ploče se mogu kupiti bilo gde u svetu, isto kao i STS izdanja.
Da li u narednom periodu imate u planu neka nova izdanja, možda još zajedničkih nastupa?
Niko: Mi smo sad na turneji po Evropi. I izlazi nam drugi dio trilogije „The Death and Resurrection of Krautrock“ pod imenom IO. U devetom mjesecu smo opet na touru – od Londona do Berlina. Čak se i rimuje. Dobro je. Sa Templima ćemo ponovo svirati kad naprave novi album. Nema smisla prečesto svirati na ovim prostorima. Ljudi se zasite – i ja bih se na njihovom mjestu. Nikad ne treba forsirati.
Janko: Mi trenutno završavamo novi album, tome smo najviše posvećeni, preko leta snimanje pa posle koncerti. Sa STS ćemo svirati sledeći put u Zagrebu verovatno, ove ili sledeće godine.
Beogradski koncert je najavljen uz veoma zanimljiv slogan: „Gradiće raketu za space rock planetu“ – šta može publika da očekuje od ovog lansiranja?
Niko: Malo opasnog rocka konačno!!!
Janko: Kao i kod svakog lansiranja, da bude mnogo glasno (smeh).
I za kraj nam kažite nešto o misterioznom trećem bendu/projektu Jastreb, koji će takođe svirati u Božidarcu 25. aprila?
Niko: Tko?
Janko: Imaju odličan album, super koncept, ko nije slušao neka obavezno proveri, ja sam već izlizao ploču od slušanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
