Ako ste željni muzike hipnotičke, opojne, obuzimajuće za sva vaša čula i apsolutno sveže – Istanbul Night deluju kao izvrsna prilika! Tek pristigla world music atrakcija iz Zrenjanina, koju čine delikatni umetnici Roni Beraha (violončelo, autor muzike i aranžmana), Marko Čokulov (gitara, muzički producent snimaka) i Vladimir Stojković (perkusije), zaokupiće svu vašu pažnju, željnu zvukova iz dubina sećanja, u kojima stalno osluškujete nove i nove slojeve.
Kako je to uostalom karakteristično i za nadnaravni grad Istanbul, po kojem su poneli ime. Istanbul Night nastupaju na 3. Todo Mundo festivalu u Domu omladine Beograda u subotu, 12. aprila, uz bendove Pristup (Austrija) i Divanhana (BiH). Festival, koji se ove godine odvija pod geslom „Ponovno promišljanje Balkana“, razmatra ovom prilikom stvaralački slušni prostor od Beča do Istanbula povodom 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata, a počinje večeras Humanitarnim koncertom trubača Mileta Paunovića i benda Balkanski istočnici, takođe u Velikoj sali Doma omladine. Budite obe večeri tamo sa dobrim razlogom.
Vaše ime, veoma misteriozno, senzualno i privlačno, kao i sam grad koji ga je inspirisao, traži svakako jedno specijalno objašnjenje – otkud dakle to Istanbul Night?
– Hm, da, ime projekta je birano u skladu sa pričom koju sam hteo da ispričam. To je jedno svojevrsno istraživanje o poreklu, odnosno Sefardskoj migraciji iz Španije u Tursku.
Kako doživljavate muziku grada Istanbula i svega onog na šta taj njegov zvuk može da asocira, posebno po noći?
– Muzika grada Istanbula je danas drugačija od one iz perioda koji mene interesuje, a opet u mom projektu muzika je spoj više stilova kao današnja kosmopolitska metropola Istanbul. Noću je sve zanimljivije pa i zvuci grada.
Kako se u istraživanja gradske turske muzike uklapa vaš sastav – violončelo, gitara, perkusije? Da li ovi instrumenti u današnjici korespondiraju sa originalnim instrumentarijumom za ovu muziku?
– Rekao bih pre urbano zbog čudnog spoja etno perkusija, klasičnog violončela i električne gitare. Naravno da osim tarabuke i drugih perkusija ostali instrumenti ne odgovaraju originalnom instrumentarijumu, u tome je čar zvučne ideje da klasično violončelo na momente podražava stare etno instrumente kao i efekti na električnoj gitari.
Koliko je turske muzike u muzici Balkana i obratno – koliko je kosmopolitski grad Istanbul u sebe usisao uticaje raznih delova nekadašnje Otomanske imperije, pa i prethodnog doba Vizantije?
– Da, koliko je migracija bilo na ovim prostorima toliko i spajanja stilova, muzičkih oblika, pesama… U Istanbulu je za mene najinteresantnija ta svojevrsna nadogradnja sufi muzike poreklom iz Persije i spajanje Sefardskih pesama sa balkanskim temama i ritmovima.
Čemu podučava ova muzika danas u ambijentu ne-muzike, bilo da je reč o sintetičkim zvucima ili problematičnim kvazifolklornim žanrovima?
– Mislim da ova muzika nosi poruku jednog sve više prisutnog modernog multietničkog suživota i kreativnog kosmopolitskog sveta kao pozitivnog primera tendencije u društvu.
Kako se u sve to uklapa Erik Sati?
– Ha. Misli se da je Gnossienne br.1 Erika Satija u stvari jedna Sefardska pesma „Flor de Istanbul“.
Kako biste opisali svoj nastup na Todo Mundo festivalu u subotu za one koji prvi put dolaze da vas čuju?
– Kao jedan pokušaj kreacije koja je nesvakidašnja za naše scene, želeo bih da dođu svi oni koji žele da čuju nešto drugačije od onog što su čuli do sada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
