Tri veoma srećna muzičara

“The Blue Moods Of Spain” smatra se remek-delom oniričnog roka, elegičnog pogleda na svet kakvog danas kod nas zastupaju Stray Dogg, Ana Ćurčin i jedinstvena Ika, koja će uostalom u Beogradu i nastupiti kao njihova predgrupa. Džoš – inače sin legendarnog džez kontrabasiste Čarlija Hejdena – u razgovoru otkriva neke od inspiracija koje su oblikovale njega lično i rad ovog tako specijalnog sastava, čija muzika vas polako opija i obuzima, ne remeteći nijednog trenutka lagani tok sve uzavrelijih emocija. Verovatno na svetu nema tišeg i halucinantnijeg rokenrol benda. Definitivno koncert za otkriće i uživanje u ponedeljak uveče u Amerikani Doma omladine!

* Veoma nam je drago da vaš bend Spain dolazi konačno u Beograd – ovde imate lep broj poklonika još od dana vašeg debija „The Blue Moods of Spain“, koji je dobio svoje prikaze u našoj muzičkoj štampi čim je objavljen! Zanima nas, na početku, odakle ime vašem bendu, da li je istinita ona priča da naziv ima inspiraciju u albumu Majlsa Dejvisa „Sketches of Spain“?

– Hvala! Iako je to sjajan album, ime benda došlo mi je u snu.

* Naravno, neizostavno je da pomenemo vašeg oca, velikog Čarlija Hejdena, koji je pre neku godinu bio gost našeg Beogradskog džez festivala i ostao nam u snažnoj uspomeni. Kako je bilo odrastati u njegovoj blizini i blizini svih onih izuzetnih muzičara sa kojima je svirao i drugovao? Da li je to bilo u neku ruku i teško za vas u momentu kada ste se odlučili da i sami započnete muzičku karijeru?

– Ne znam zašto bi bilo teško. Moj otac je bio moj otac. Radio je sve što rade očevi – vodio me je u školu i na fudbalske treninge, davao mi savete, pričao viceve kada sam bio tužan, pozajmljivao novac kada mi je bila potrebna finansijska pomoć i podržavao me u svemu što sam radio. Moje podizanje nije bilo drugačije od ostalih, osim što je svuda uvek bilo odlične muzike i kul džez muzičara u kući.

* Da li biste nam rekli nekoliko reči o svojim sestrama, takođe veoma uključenim u muziku na svoj način?

– Moje sestre su odlične muzičarke. Petra svira violinu, Rejčel svira klavir i bas, Tanja svira čelo i sve pevaju. Nedavno su objavile album pod nazivom “The Haden Triplets”, a muzika na tom albumu je kao ona koju je moj otac pevušio uz radio, dok je odrastao.

* Kakva su vaša sećanja na predivnog pijanistu Esbjorna Svensona, sa kojim ste sarađivali na drugom albumu Spaina?

– Upoznao sam se sa Esbjornom Svensonom kada sam bio u Švedskoj i snimao drugi album Spaina “She Haunts My Dreams”, koji je izdat 1999. Esbjorn je bio kao kreativna sila energije. Bio je mađioničar. Odsvirao je sve klavirske deonice na albumu, a uradio je i sve aranžmane za žičane instrumente. Sećam se da je imao dugu kosu i da je svuda nosio povez oko glave i da se veoma fokusirao na to da moje pesme zvuče dobro. Bio je veoma talentovan i vrlo, vrlo dobar čovek. Njegov gubitak je velika tragedija za muziku.

* Otkuda ona pauza u radu vašeg benda, o čemu ste razmišljali tada i kako ste ponovo došli na ideju da okupite Spain?

– Izdao sam solo album 2006. godine, i iako se svideo fanovima, rekli su mi kako bi voleli novi album Spaina. Pa sam dakle tako 2007. ponovo okupio Spain projekat.

* Koga biste naveli kao svoje uticaje, autore i umetnike koje smatrate vašom stalnom inspiracijom, i zašto?

– Čoveče, ima ih toliko mnogo. Prvenstveno moj otac, a i Čarls Mingus, Džon Li Huker, Cream, Cowboy Junkies, Tindersticks, Cheap Trick, Queen, Marvin Gej, Keith Sweat, Serž Genzbur, Ornet Kolman, Don Čeri, Eagle-Eye Cherry, Bob Dilan, Robbie Basho i mnogi, mnogi drugi imaju uticaja na moje pisanje pesama.

* Kakva su vaša iskustva sa američkom i evropskom publikom, koliko su različite, šta očekujete od vašeg prvog susreta sa beogradskom publikom, i šta naša publika da očekuje od vas u ponedeljak?

– Biće mi zadovoljstvo da predstavim Kenija Liona na gitari i Džoela Virgela na bubnjevima. Moje iskustvo kaže da imamo više publike u Evropi nego u Americi, na kraju krajeva to se odražava i na prodaju ploča i karata za naše koncerte. Ne znam zašto je tako, ali je oduvek bilo tako. Publika u Beogradu može očekivati da vidi tri veoma srećna muzičara koji se raduju što će zajedno svirati u vašem gradu i koji će svirati najbolje što znaju.