Barselona bez Mesija jedva prosečan tim

Dok je Barselonu sa klupe vodio Pep Gvardiola, ovaj tim je dobio milione navijača širom sveta, jer je prepoznatljivom „tika-taka“ igrom lagano rešavao gotovo sve probleme na koje je nailazio u prvenstvu Španije ili na međunarodnoj sceni. Istina, Katalonci nisu osvojili baš sve trofeje za vreme četvorogodišnjeg mandata Gvardiole, ali su pojedini njihovi protivnici uspevali da nađu rešenje samo i isključivo defanzivnom taktikom bez želje za nadigravanjem. Ove sezone mnogo toga se promenilo i to iz više razloga.

Gvardiolu je prošlog leta na klupi nasledio Tito Vilanova, talentovani stručnjak koji mu je pet sezona bio „desna ruka“, računajući godinu provedenu u drugom timu Barselone. Međutim, Vilanova nikada ranije nije bio šef stručnog štaba, a sa novom ulogom dobio je i „užareni krompir“ jer je nasledio najtrofejnijeg trenera u istoriji kluba. Sama ta činjenica predstavljala je veliki teret, iako su igrači često isticali da su zadovoljni što će ih voditi Vilanova, jer on zna kako klub „diše“. Sa njim na čelu Barselona će skoro sigurno osvojiti Primeru, ali samo jedan trofej sigurno ne zadovoljava brojnu armiju navijača. Uz sve to, Vilanova je imao i još uvek ima ozbiljne zdravstvene probleme zbog čega ga je dobrim delom sezone menjao Đordi Roura, koji je tri godine isključivo pratio igru rivala i bio značajan deo u pripremanju taktike za svaki meč. Ipak, uz sve poštovanje, nije uspeo iz svog tima da izvuče maksimum.

Barselona je rezultatski prvi put uzdrmana u februaru, kada je Milan slavio u prvom meču osmine finala lige šampiona sa 2:0, a Real trijumfom na Nou kampu obezbedio mesto u finalu Kupa kralja. Uz rezultatski sasvim korektan niz u šampionatu, poslednji bljesak Katalonaca viđen je u revanšu protiv Milana, kada su predvođeni Leom Mesijem uspeli da se izdignu iz svakodnevnih problema i izbore za duel sa bogatim i ambicioznim Pari Sen Žermenom. Kriza je bila evidentna, ali su uz dosta sreće i bez pobede u dva meča protiv Parižana ostvarili cilj. Put ka polufinalu trasirao je baš omaleni Argentinac, iako je zbog povrede na terenu u dvomeču proveo samo 75 minuta. To mu je bilo dovoljno za gol u prvoj utakmici, dok je u revanšu sa klupe uneo dodatnu snagu i energiju, koja je rezultirala golom Pedra, dovoljnim za susrete sa Bajernom.

Upravo protiv moćnih Bavaraca pokazalo se koliko Mesi znači za igru Barselone. Nedovoljno oporavljen i pod injekcijama odigrao je svih 90 minuta u prvom meču, ali je više statirao nego što je ličio na najboljeg fudbalera sveta. Vilanova ga je u revanšu držao na klupi, jer je bilo jasno da se minhenskih 0:4 ne može nadoknaditi. Na velike probleme koje je ekipa već imala nadovezao se i prinudni izostanak „mađioničara“, a bez njega u sastavu Barselona je jedva prosečan tim. Istinske zaljubljenike u fudbalsku igru brine pitanje da li će ova ekipa ikada više na perfektan način dominirati evropskim i svetskim fudbalom ili je porazom od 3:0 od Bajerna na svom terenu završena era vladavine Mesija, Ćavija, Inijeste, Pikea i drugova.

Hajnkes: Uvek ću se diviti Barsi

– Posle žreba niko nije mogao ni da pomisli da ćemo Barselonu u dva meča pobediti sa 4:0 i 3:0. Čak i posle toga, Barselona je za mene neverovatan klub i fantastičan tim, kome ću se uvek diviti. Barsa je imala kadrovske probleme, a kada Mesi ne igra, onda Barselona nije isti tim – iskren je bio trener Bajerna Jup Hajnkes.