Partizan nije ni igrački ni rezultatski „razbio“ Steauu na „Nacionalnoj areni“, ali mu remi iz Bukurešta (1:1) i, još više, dominacija u polju tokom većeg dela meča daju pravo da se nada eliminaciji prvaka Rumunije i prolazu u poslednje kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, sledeće nedelje u Humskoj.
– Dobro smo se spremili za prvi meč i kvalitetno ga odigrali. Štaviše, trebalo je već u Bukureštu da dobijemo Steauu. Zaslužili smo to boljom igrom i većim brojem šansi – nema dilemu sjajni mladi vezista crno-belih Andrija Živković oko toga ko bi trebalo više da žali za neiskorišćenim prilikama, odnosno ispuštenom pobedom.
Štaviše, najbolji igrač prvaka Srbije na ovom gostovanju očekuje da se „parni valjak“ probije do praga evropske fudbalske elite, poput prethodnika iz 2003. i 2010. godine.
– Ne znam kako je to izgledalo ljudima sa strane, ali ja sam dole, na terenu, osetio da smo bolji tim. Čak nadmoćniji. Šteta je samo što nismo iskoristili makar još jednu šansu. Ali, nema mesta očajavanju. Verujem da će nam se sve to vrati kada bude bilo najpotrebnije. Revanš je naš, idemo dalje. Sa našeg, verujem, krcatog stadiona. Pokazaćemo i u Humskoj da smo bolji od Steaue i skupa sa „grobarima“ proslaviti veliki uspeh.
Devetnaestogodišnjak iz Niša jedan je od onih što su davali ton Partizanovoj igri, a da je bio sebičniji u 62. minutu i sam šutirao umesto što je asistirao desnom beku Miroslavu Vulićeviću maestralnu partiju krunisao bi golom.
– Fudbal je kolektivna igra. Odlučio sam da proigram Vulićevića, jer sam smatrao da je to bolje rešenje nego da sam završim akciju. Javio mi se da pristiže po boku iz odbrane a ja sam u trenutku izabrao da ga uposlim umesto da se sam zalećem prema golu, kroz dvojicu li trojicu protivničkih fudbalera. Možda bih u toj situaciji izgubio loptu i upropastio priliku. Ovako se super završilo.
Andrija ni pre nije imao problema sa verom u sebe, premda je u prvoj seniorskoj sezoni bio sklon oscilacijama u formi, delom uzrokovanih i povredama i nestalnom minutažom, ali primetno je da posle osvajanja Svetskog prvenstva za omladince u klubu igra kao mator.
– Istina je da sam dobio dosta samopouzdanja na Novom Zelandu i stekao veliko iskustvo na Mundijalitu. Ali, nisam samo ja pun vere i sigurnosti. Znam koliko ovaj tim vredi, kao što to zna svaki njegov član. Znamo i da će svako da potrči za izgubljenom loptom onog drugog. Imamo baš dobru atmosferu, što je dodatni bonus na veliku koncentraciju kvaliteta. Mislim da možemo puno toga ove sezone. Idemo redom, jedno po jedno, jer imamo velikim ambicija i u Evropi i u domaćim takmičenjima – zaključuje Vulićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
