Nemamo bolje igrače od ovih, podržati Ćurčića

– Zaista sam bio siguran da ćemo se vratiti najmanje sa remijem iz Lisabona. Računao sam da ćemo, sačuvamo li mrežu u prvih dvadesetak minuta, naći načina da ispariramo reprezentaciji koja već neko vreme nije timski jaka i ne nalazi se u dobroj formi. Da smo mi poveli verujem da bi meč imao drugačiji tok i ishod. Ovako smo sami sebi dali prvi pogodak, što je odvelo susret u suprotnom pravcu. Šteta, jer je to bila lepa prilika da ojačamo svoju poziciju u borbi za EP – kaže dugogodišnji standardni defanzivac nacionalnog tima i legenda Sevilje.

Računica kaže da nije nemoguće da se Srbija kroz iglene uši provuče do baraža, ali da li je to realan scenario sa fudbalom koji igra u ovim kvalifikacijama?

– Novom selektoru je potrebno vreme da uspostavi sistem, koji će od nesumnjivo jakih individualaca napraviti homogenu celinu. Gde će se precizno znati ko, šta, kada i kako radi. Ima „štofa“ za to, ali mu na žalost curi vreme. Ionako se nema dovoljno prilika i prostora za zajednički rad, a mora se juriti rezultat. Videćemo već protiv Danske na čemu smo. Nema više kalkulacija i filozofiranja, taj meč je neophodno dobiti da bi se ostalo u igri za baraž. Navijajmo za naše momke.

Jeste li, kao Radovan Ćurčić, zadovoljni zalaganjem ekipe ili ste videli što i veći deo stručne i obične javnosti – da naši fudbaleri odavno ne „grizu“ za Srbiju kao što to čine za svoje klubove?

– Mogao bih se složiti i sa jednom i sa drugom stranom. Ne mislim da naši igrači nisu hteli da se bore, niti sam video da se neko od njih manekenisao na terenu. Nije problem u volji i zalaganju. Gubimo (se) u nekim drugim segmentima. Ovoj ekipi je očajnički potrebna pobeda, da joj vrati veru u sebe. Kontinuitet, takođe. Da ne mora svako malo da se prilagođava drugim stilovima rada i igre. Stalnost u reprezentaciji važnija je od one u klubovima, jer ovde nemaš ni deset treninga za pet, šest, sedam dana, a tamo svaki dan uvežbavaš stvari do automatizma.

Koliko su onda ovoj seriji neuspeha u borbama za velika takmičenja kumovale brojne promene selektora? Smenjuju se kao na traci…

– Da ne ulazimo u okolnosti tih promena, jer ih je bilo različitih. Ono što je nesporna činjenica je da svakoj ekipi najviše odgovara rad sa jednim čovekom, na duže staze. U koordinatama uspostavljenog sistema. Baš zato mislim da je potrebno „preseći“ priču posle meča sa Danskom. Kako god da bude završen trebalo bi odlučiti o statusu Radovana Ćurčiča i čvrsto stati iza te odluke. Ili mu pružiti maksimalnu podršku, a to potvrditi produženjem ugovora, kako bi čovek na miru nastavio započeti posao, ili mu se zahvaliti i brzo naći zamenu. Nema sredine. A za moj pojam on je pravo rešenje za selektora. Nemamo bolje igrače od onih koje je izveo protiv Portugala, a složio ih je u najoptimalniju formaciju, jer bi postavka sa dva napadača protiv takvog rivala bila suludo rizična. Indikativno je i to što je ekipa stala iza njega posle prijateljske utakmice sa Grčkom, a ide mu u prilog i uspeh sa mladom selekcijom, odnosno odličan uvid u taj nov talas A reprezentativaca. Ponavljam, mora se biti jasan i dosledan u odnosu prema njemu. Brzo će kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, gde ćemo, bože zdravlja, gledati 95 odsto istih ovih fudbalera.

U kojoj meri se, često prljav, rat za prevlast u srpskom fudbalu reflektuje na svlačionicu i teren?

– Ne može da ima presudan uticaj, ne bi trebalo čak ni veliki, ali nemoguće je ne primetiti dešavanja oko terena. Nema direktne sa pitanjem, ali mislim da je važno da se javnost u našoj zemlji pomiri sa istinom da nam liga i klubovi nisu ono što su nekada bili. Tako se ni od reprezentacije ne mogu očekivati neki grandiozni rezultati, mada imamo lepog fudbalskog materijala u njoj. Verujem u tim Srbije.