Srbija protiv Portugalije za finale

Pritisnuti kadrovskim problemima, u odsustvu trojice ponajboljih igrača mlada reprezentacija Srbije uspela je da pobedi vršnjake iz Bugarske u poslednjem kolu grupe B i da se plasira u polufinale Evropskom prvenstva u Mađarskoj – 1:0 (0:0), a da samim tim obezbedi i plasman na Svetsko prventvo na Novom Zelandu 2015. godine. Staniša Mandić, perspektivni napadač Čukaričkog, postao je junak čitave generacije igrača rođenih 1995. godine i mlađih. Njegovim pogotkom u 90. minutu „orlići“ su izborili prolaz među četiri najbolje selekcije na Starom kontinentu, produživši izvanredan kontinuitet naše mlade reprezentacije kada su u pitanju prolazi u polufinale u kome će se 28. jula sastati sa Portugalijom.

Šamar za šamarom dobijao je selektor Veljko Paunović uoči duela sa Bugarskom. Prvo je saznao da je Simić zbog povrede završio šampionat, zatim je spremao taktiku sa Grujićem u zadnjem delu veznog reda, umesto „pocrvenelog“ kapitena Maksimovića, a onda mu je Partizan „zabio nož u leđa“ kada je Živkovića povukao nazad dan uoči najvažnijeg meča generacije igrača rođenih 1995. Ništa od navedenog nije poremetilo igru naših mladih pulena, koji su bili rešeni da na utakmici sa Bugarskom pokažu da su zaslužili prolaz među četiri najbolje ekipe. Srbija je u dva prethodna remija sa Ukrajinom (1:1) i Nemačkom (2:2) bila bolji rival i sa tim epitetom „orlići“ su bili rešeni da zapečate polufinalnu vizu. Mladi fudbaleri Srbije imali su terensku inicijativu i veći posed lopte gotovo od samog početka meča. Jović je imao lepu šansu na startu, ali nije bio precizan. Selektor Veljko Paunović odlučio je da umesto Živkovića, koji je po naređenju ljudi iz Partizana morao da se vrati još u četvrtak, šansu ukaže Ristiću, koji je ipak neuporedivo manje prodoran u odnosu na vihornog veznjaka crno-belih, koji je u prethodnom meču sa Nemačkom bio ubedljivo najbolji pojedinac u našim redovima. Srbija je u prvom poluvremenu imala više od igre, pokazala je da u tehničkom smislu ima evidentno obučenije igrače, međutim najveći problem je imala u trenucima kada je trebalo da iskreira akciju za gol. Falio im je igrač poteza, vica i lucidnosti tipa Živkovića. Pantić je preuzeo ulogu igrača „završnog pasa“, ali njega nije bilo u prvom poluvremenu. Srbija je u tri navrata imala solidne šanse, dok su Bugari prilike vrebali iz kontranapada, svesni da nemaju kvalitet za nadigravanje sa našim momcima. U igri na sve ili ništa, sobzirom da je Nemačka pobedom nad Ukrajinom (2:0) trasirala put srpskim igračima ka polufinalu, selektor Paunović odlučio je da uvođenjem Jokića, Dražića i Mandića potpuno osveži navalni red i da ojača sredinu. Bunker Bugarske polako je popuštao, sve do 90. minuta kada je vihorni Mandić pretrčao kompletnu rivalsku odbranu matiravši golmana Ljubenova za neopisivo slavlje.