Proslavljeni jugoslovenski fudbaler Blaž Slišković bio je viđen na klubi Novog Pazara i u srpskom fudbalu. Sve je bilo dogovoreno, utanačeni su planovi i ambicije kluba, uslovi su odgovarali obema stranama, ali je nekadašnji as Hajduka ipak ostao u Mostaru iz drugih razloga.
Sagovornik Danasa ne isključuje da u skorijoj budućnosti bude na klupi Pazaraca ili nekog drugog Superligaša, ili možda ekipa iz Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, čija prvenstva prati posredstvom brojnih sportskih programa.
Kažete da je sve proteklo korektno u razgovorima sa čelnicima Novog Pazara, ali Vi ipak ne preuzimate taj klub?
– Kao što sam već rekao, sve je proteklo u najboljem redu. Odgovarale su mi ambicije kluba, finansijski uslovi su bili korektni, ali je meni nešto iskrslo i moram ostati u Mostaru. Novi Pazar me je prvi put kontaktirao pre godinu i po dana, bili su profesionalni, ali tako je ispalo. Ipak, nisam im rekao „ne“ zauvek, kao ni srbijanskom fudbalu. Doduše jedino me je Novi Pazar zvao.
Pominjete srbijanski fudbal, da li pratite dešavanja kod nas?
– U regionu imamo televizijske programe koji prenose po sto utakmica dnevno, pa naravno da znam šta se dešava. Znam kakva je situacija i u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i nije obećavajuća. Naš fudbal stagnira, da ne kažem nazaduje. Videli ste da nas nema u Ligi šampiona, a to je glavni cilj svima. Liga Evrope je utešna nagrada.
Šta je razlog tome?
– Izreka kaže koliko para toliko muzike. A toga kod nas nema. Partizanu, Crvenoj zvezdi, Dinamu i Hajduku nedostaje novac za početak da bi doveli igrače koji mogu da ih odvedu u Ligu šampiona. A onda nedostaje plan kako to da se sprovede. Recimo, Rijeka je napravila neki plan i ušla u Ligu Evrope. To je prvi korak, za dalje ćemo videti.
Čemu onda da se nadaju „manji“ klubovi poput Novog Pazara?
– Novi Pazar, Široki i Olimpik Sarajevo recimo mogu da se ugledaju na Rijeku. Da ulože određeni novac, naprave plan za tri-četiri godine i krenu napred. Njima je prolaz nekoliko kola kvalifikacija uspeh, ako uđu u Ligu Evrope dobijaju novca da mogu da žive tokom cele godine. Kada se tu ustale mogu da razmišljaju dalje.
Kažete da fudbal regiona stagnira, iako su Hrvatska i BiH bile na Mundijalu u Brazilu?
– Za Bosnu je to recimo uspeh. Igrala je na svom prvom Svetskom prvenstvu, pa čak mogla i u drugu fazu nekim spletom okolnosti. Ali Hrvatska ima veće ambicije, njima je sam plasman malo. Oni su hteli u drugu fazu i zato se u Hrvatskoj samo grupna faza u Brazilu smatra neuspehom.
Srbija se nije ni plasirala, sada je dovela Dika Advokata za trenera, kakve su šanse na novom putu?
– Srbija ima vrhunske igrače, izlišno je nabrajati njihova imena i klubove u kojima igraju. Zato sam iznenađen zašto sa Sinišom Mihajlovićem niste otišli u Brazil. Znam da je bilo i drugih okolnosti, u i oko reprezentacije, ali ne znam puno i nije moje da komentarišem. Uveren sam da je sada to prošlost i da će Srbija igrati u Francuskoj. Na kraju krajeva, plasman obezbeđuje više ekipa nego do sada.
Da li ste u kontaktu sa saigračima iz svojih klubova i reprezentacije?
– Ostao sam u dobrim odnosima i kontaktu sa svima. Čujemo se i vidimo povremeno. Tako sam prošle godine bio u Srbiji kada smo igrali turnir između veterana Splita i Beograda. Tada sam se video sa Milošem Šestićem, Simovićem, Pižonom i Mocom Vukotićem. Prisetili smo se nekadašnjih lepih dana.
Poznata je izjava Zinedina Zidana da ste mu vi fudbalski idol, šta ona za Vas znači?
– Izlišno je govoriti koliko to imponuje. Zidan je jedan od najvećih fudbalera u istoriji, pa kad on kaže da ste mu idol nema ništa veće. Pogotovo, biću iskren, kada znamo da nisam napravio veliku karijeru kako sam mogao. Jesam proglašavan za najboljeg igrača u Jugoslaviji i Francuskoj, bio reprezentativac, ali moglo je to mnogo više.
Vi ste bili idol Zidanu, on sadašnjim igračima, ko je po vašem mišljenju uzor nekim novim klincima?
– Ako me pitate da li kod nas ima takvih igrača, malo ih je. I svi igraju u inostranstvu. Najzvučnije ime je svakako Zlatan Ibrahimović, on je uzor mnogima. Nije naš, pod tim mislim državljanin zemalja regiona, ali jeste sa naših prostora. Njega mnogi širom sveta žele da oponašaju – zaključuje Slišković.
Mladi ne vide ikone
– Meni je bila čast da prođem ulicom sa svojim idolom, pa se potrudim da se očešem o njega. O tome sam posle mogao da pričam danima, da se hvalim drugovima. Današnji klinci ne vide idole, ne prepoznaju ikone. Njima su uzori tamo neki pevači i glumci, poput Čaka Norisa, koji barataju nekim nunčakama ili čime već – iskren je Slišković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
