Dres natopljen znojem digao cene košarkašima

Da li bi Zvezda „zagrizla“ za prvog Nišliju koji je zaigrao za reprezentaciju Srbije, da se kojim slučajem iz Španije nije vratio sa srebrnim odličjem na grudima teško je reći, ali u sportsko-menadžerskoj kombinaciji srebrna medalja i status slobodnog igrača jednaki su pregovaračkom ubeđivanju jednog od naša dva najveća kluba. Da je kojim slučajem Jović bio pod ugovorom sa nekim klubom, tačnije Radničkim za koji je nastupao prethodnih sezona, ovakva jednačina sigurno bi imala više od jedne nepoznate (obeštećenje), a samim tim bila bi nerešiva za crveno-bele. Jović je zapravo izuzetak od uvreženog pravila srpskih košarkaša da do učešća na nekom velikom takmičenju u nacionalnom dresu moraju da pronađu klupski angažman, plašeći se verovatno neuspeha sa reprezentacijom, a samim tim i srozavanja cene na tržištu. Kada se pogleda iz današnje perspektive utisak je da je Jović zapravo bio najpametniji od sve reprezentativne braće, s obzirom da je u ovom trenutku cena njegovih košarkaških mogućnosti sigurno veća nego pre šampionata, kada dobar deo košarkaške javnosti nije bio siguran da li se prvi Nišlija u nacionalnom dresu bavi „basketom“ ili recimo rukometom.

Jović je uz Raška Katića, bio jedini reprezentativac koji pre prvenstva u Španiji nije imao klub. Prethodno su, tokom priprema za šampionat, tu problematiku rešili Vladimir Štimac, Stefan Marković, Marko Simonović i Stefan Birčević, dok je ova „glavobolja“ snašla Miroslava Raduljicu tek tokom takmičenja, kada su ga Milvoki i LA Klipersi „žednog preveli preko vode“ ostavivši mu u unutrašnjem džepu utehu vrednu 1,5 miliona dolara. Može se pretpostaviti koliko su se jako „ujeli za jezik“ Štimac, Simonović, Birčević i pogotovo Marković, s obzirom da im je u ovom trenutku cena sigurno veća u odnosu na period kada su počeli pripreme sa reprezentacijom. Selektor Aleksandar Đorđević dokazao im je, kao i svim srpskim košarkašima, ma gde igrali, da se nastup za nacionalnu selekciju i te kako isplati bez obzira na krajnji rezultat, a on uz jedno veliko jedinstvo i kvalitet sigurno ne može biti „blamantan“.

Svakome od pomenute četvorice ponude bi danas bile bogatije za par desetina hiljada evra. Štimac će sledeće godine zaraditi 200 hiljada evra u Bajernu, Birčević u Estudijantesu i Simonović u Ortezu ne više od 100 hiljada evropskih novčanica, dok je Markoviću cena u Unikahi do 250 hiljada evra. Maksimalnu cenu na evropskom tržištu i pre šampionata, dostigao je Miloš Teodosić u CSKA (oko 2 miliona evra u narednoj sezoni), Bogdan Bogdanović u Fenerbahčeu (između 400 i 500 hiljada) i Nenad Krstić, koji će u Efesu zarađivati manje u odnosu na dane provedene u CSKA, kada je po sezoni dobijao 3 miliona evra. Nemanja Bjelica pružio je fantastične partije u Španiji i u odnosu na njegovu cenu pre prvenstva, nema sumnje da bi u ovom trenutku potpisao unosniji ugovor nego što je njegov aktuelni sa Fenerbahčeom.

Naravučenije je dakle da je nacionalni dres miliona vredan samo ako se adekvatno natopi znojem, a posle i pozlati odličjem. Reprezentativni trud se prepoznaje i u ogledalu evroligaških klubova koji će lakše drešiti kesu ako u košarkaškom pasošu vide nastup u srpskom dresu.

Srbija sedma na listi FIBA

Košarkaška reprezentacija Srbije napredovala je za četiri mesta i trenutno je sedma sa 344 boda na rang listi Svetske košarkaške federacije (FIBA). Aktuelni prvaci sveta, reprezentacija SAD, ubedljivo je zadržala prvo mesto sa 1.040 bodova, slede Španija (705), Argentina (455) i Litvanija (447), dok je osvajanjem bronzane medalje evropski prvak Francuska „skočila“ na peto mesto (360).

Raduljica miliona vredi

Nakon odličnog nastupa na Svetskom prvenstvu u Španiji Miroslav Raduljica, kao slobodan igrač, ima dobre, unosne ponude, pogotovo iz Kine, koji su spremni da mu ponude milionski ugovor do kraja marta, kada se završava sezona u toj državi. Do kraja nedelje trebalo bi da bude poznato gde će srpski reprezentativac nastaviti karijeru.