Kako su me „uradili” za „BMW-a”

Sa jednog od mnogobrojnih štandova, voditelj je pozivao sve prisutne da okušaju sreću i pokušaju da pogode dva uzastopna šuta sa različite distance i na taj način osvoje novog „BMW-a”. Zvučalo je nestvarno, ali red od preko sto ljudi koji su čekali svoju priliku da osvoje vrednu nagradu, samo je išlo u prilog tome da reporter Danasa na momenat pomisli da će se iz Granade do Beograda (preko Malage, Madrida i Budimpešte) umesto avionom vratiti direktno sa „BMW Nuevo serie 2 active toure”, šta god to značilo.

Povratak u realnost, usledio je jako brzo nakon što su mi ostali u redu objasnili da nagrada, naravno, nije pravi automobil, već maketa istog. Bez obzira na veliko razočaranje odlučio sam da ostanem u redu i posle 45 minuta dobio sam priliku da postanem, do tog trenutka, jedini takmičar koji će da pogodi, prvo šut u mali košić koji viri iz šibera „BMW”-a a zatim daleku trojku (sa nekih osam metara) sa čudnom loptom na još čudnijim koševima. Uz malo sreće i skakanje lopte po obruču, pogodio sam prvi šut, a zatim, uz još više sreće i drugi, onaj teži i to uz pomoć table. U tom trenutku iza mene se začulo zajedničko „ole” i aplauz okupljenih a nagrada, maketica BMW-a mogla je lagano da stane u džep od bermuda. Istina, dali su mi i da uđem u auto i pogledam kako izgleda iznutra, prvi, i gotovo sigurno, poslednji put.

Kao sećanje na ovaj simpatičan događaj ostaće i kratkotrajno crvenilo na svim delovima tela koji su tokom skoro jednočasovnog čekanja bili izloženi suncu.

„Navlaka” sa „BMW-om” nije bila jedina. I na svim ostalim improvizovanim štandovima bilo je sličih „koski”, ali sreća pa su redovi bili kraći. Izlože sat, a pobednik dobije plastičnu narukvicu. Umesto kompjutera, uvale ti USB i slično.

U svakom slučaju, sve ostale nagrade stale su u drugi džep bermuda.