Levski velika greška

Možda je sam plan letos imao utemeljenje u sasvim dobrom budžetu bugarske ekipe, koja je trebalo da oformi vrlo respektabilan sastav (Marko Marinović i Mario Kasun potpisali ugovore), međutim nakon hapšenja vlasnika Cvetana Vasileva sredinom septembra postalo je jasno da Levski neće biti u stanju da napravi ekipu dostojnu ABA lige.

Vasilev je optužen za proneveru, zbog čega mu je zaplenjena sva imovina procenjene vrednosti od 750 miliona evra. Od momenta njegovog hapšenja postalo je jasno da će se Levski ove sezone boriti sa ogromnim kadrovskim problemima, o čemu svedoči i odluka trenera Konstantina Papazova da uđe u rijaliti „Veliki brat“ kako bi skrenuo pažnju javnosti na finansijske problema zvaničnog šampiona Bugarske i animirao eventualne sponzore. Na njegovu, ali i žalost čitavog kluba, misija nije bila uspešna tako da je Levski startovao u ABA ligi sa Brendonom Hitom, jedinim Amerikancem, koji se ubrzo povredio, dvojicom makedonskih igrača (Stojan Gjuroski, Nikola Gaidadjiev) i značajnom većinom domaćih košarkaša. Na mesto predsednika imenovan je Leonid Gaidadjiev, otac pomenutog igrača Nikole.

Pukom posmatraču, samom zaljubljeniku u igru pod obručima, bilo je evidentno da većina igrača iz sastava bugarskog šampiona po fizičkoj konstituciji, atletskim predispozicijama i tehničkoj obučenosti ne ispunjava kriterijume regionalne ABA lige, ali i znatno slabijih takmičenja. Od samog starta sezone bilo je mučno gledati Levski, koji ni sam ne zna kako je u četrnaest kola uspeo da ostvari jedini trijumf i to kod kuće protiv Mega Leksa.

Na čitavu igračku muku nadovezao se i incident prilikom gostovanja Partizana, kada je zbog divljanja domaćih navijača Levski dobio suspenziju od nekoliko mečeva igranja pred praznim tribinama u Sofiji. Dobar deo igrača liči na amatere ili košarkaše trećeg ili četvrtog ranga takmičenja, koji najboljim timovima ABA lige nisu čak ni idealni sparing partneri, o čemu svedoči i poslednja pobeda Crvene zvezde u Sofiji (99:58).

Očigledna greška sa Levskim možda i nije bila nenamerna od strane rukovodilaca ABA lige, jer se od same ideje učešća bugarskog šampiona spekuliše da je Cvetan Vasilev za „vajld kartu“ platio znatno više od neophodnih 150.000 evra. Sam princip „plati i igraj“ primenjen na Makabiju, Ninburku, Solnoku, Levskom, dobrano je obesmislio prvobitnu ideju osnivača da ligu čine klubovi iz bivše SFRJ. Uključivanjem navedenih klubova ABA liga je zapravo pronašla najbolji izvor prihoda kojim bi pokrili značajne rashode takmičenja. Opravdanje mogu pronaći i u gašenju ili stavljanju na „prosjački štap“ nekada značajnih klubova poput Hemofarma, Radničkog, Bosne, Splita, Šibenke, Rabotničkog…. sa čijom je propašću liga pokušala da pronađe pandan u timovima iz okruženja i Makabijem.

Sve loše poteze, sumnjive odluke usko povezane sa erozijom kvaliteta takmičenja, koje je iz sezone u sezonu sve lošije, ABA liga može da pokrije činjenicom da ima punu podršku Evrolige. Radovan Lorbek, predsednik takmičenja, ujedno je i potpredsednik ULEB, pod čijim je okriljem i Evroliga. Sve dok klubovi iz ABA lige budu imali direktnu prohodnost u Evroligu (pobednik i finalista) ideja o stvaranju jake i samostalne srpske lige biće teško ostvariva, uprkos tome što je možda i njen najveći zagovornik Košarkaški savez Srbije.