Srebru se svi „klanjaju“

Naprotiv, utisak koji su Nenad Krstić i saigrači ostavili na Pirinejskom poluostrvu poput najsnažnije inercije provejava u većini komentara posvećenih smotri najboljih planetarnih košarkaških selekcija. Iako su Amerikanci osvojili zlato demonstrirajući sveukupnu silu na parketu, pobeđujući sve odreda sa prosečno više od 30 poena razlike, srpski košarkaši kao srebrni definitivno su u modi, jer njihov nastup, pa čak i u finalu, nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Prepotencija Amerikanaca, u kombinaciji sa vrhunskim znanjem, bila je više nego dovoljna za najsjajnije odličje i odbranu svetskog trona sa prvenstva u Turskoj 2010. godine, ali se nije dopala publici, koja je prstom upirala na momke iz Srbije. Stil igre, tako originalan vic, požrtvovanost u skladu sa suvim talentom, nadograđen velikim radom i slogom unutar reprezentacije naišao je na oduševljenje svih protagonista planetarnog takmičenja. Miloš Teodosić prepoznat je kao najbolji plej šampionata, neko ko je ispuštao magičan dim iz čarobne srpske košarkaške lampe, o koju su svi želeli da se „očešu“ kako bi na njih prešao deo mašte, ali je ona „palila“ samo u komunikaciji sa popularnim Teom.

– Ovo je veliko takmičenje koje smo odigrali na sjajan način. Ne bih preterano pričao o finalnoj utakmici, jer nismo pokazali igru koja nas je krasila. Ipak, mislim da je naš tim pokazao kako se igra za jednu državu i da smo tokom prvenstva disali kao jedan – podvukao je fenomenalni Valjevac, koji je košarkaški stasao u FMP.

Sa sedam asistencija u finalu Teodosić je postao rekorder po broju uspešnih dodavanja na meču za zlatnu medalju na planetarnom prvenstvu. Pod njegovim vođstvom Nemanja Bjelica pokazao je da je potpuno sazreo kao igrač. Gotovo na svakom meču pogotovo od osmine finala bio je na ivici tripl-dabla (11,9 poena, 6,9 skokova i 2,8 asistencija), mahom je čuvao fizički jače i više krilne centre i u tome bio više nego uspešan, a dva njegova zakucavanja u finalu ostaće najlepše razglednice sa poslednje utakmice na prvenstvu.

Utakmice za srce i dušu, predstave u kojima je mašta bila ideja vodilja naših momaka oduševila je mnoge, kako u komšiluku, tako i u Španiji. Zagrebački „Jutarnji list“ posvetio je zavidan prostor uspehu srpske reprezentacije: „Srebro zlatnog sjaja – Otpisana reprezentacija Srbije ispričala najljepšu priču SP-a. Za početak, iznad svih očekivanja igrao je Miroslav Raduljica, centar kojeg su nedavno otpustili Clippersi prije nego što je stigao odjenuti njihov dres u NBA utakmici. Igrač kojeg su mnogi skloni otpisati kao trapavog i tehnički nedorađenog uporno je trpao po petnaest koševa na utakmici. Zatim je tu bio Miloš Teodosić, ali ne onaj kojeg pamtimo po bezbrojnim izgubljenim loptama i promašenim šutevima iz završnica Eurolige, već onaj sa prošlog SP-a koji je srušio Španjolce tricom u zadnjoj sekundi. Vodio je igru, vikao na terenu i na time-out suigračima „skidao sve po spisku“. Ali ovaj put to nije radio kao frustrirani šuter kojeg neće lopta, već kao pravi kapetan momčadi koji preuzima uzde u ruke kad treba. Od ostatka momčadi Bjelica je svoje odrađivao, a ostali su tek trebali iskočiti“, napisano je u tiražnim hrvatskim novinama.

Španski „AS“ ističe da su Amerikanci pokazali sveukupan kvalitet, ali i da je Srbija na momente demonstrirala znanje koje ih je dovelo do finala: „Srbija je dobre partije u nokaut fazi prenela i u finalni meč, pokazali su nekoliko atraktivnih poteza i zakucavanja, došli do najveće prednosti koju je neka reprezentacija imala na turniru protiv američke selekcije – 15:7 i onda stali. Sve nade da mogu da iznenade favorita nestale su za minut“.

Miroslav Raduljica je zaista bio najveće naše otkrovenje na prvenstvu. Nakon što je prošlu sezonu presedeo na klupi Milvokija, a prethodno nastupao u Azovmašu, Radulja je na pripreme došao potpuno nespreman. Za samo mesec dana, uz ogromno poverenje selektora Aleksandra Đorđevića, uložen trud i rad, u Španiji je pružio svoje najbolje partije i to ne samo u nacionalnom dresu. U danu kada se kapiten Nenad Krstić oprostio od reprezentacija, Srbija je dobila startnog centra za najmanje sedam-osam godina.

– Neće mi ovo finale ostati u lošem sećanju. Krivo mi je što smo izgubili tolikom razlikom, ali nismo izgubili onaj duh koji smo imali. Šteta što je na kraju rezultat koji jeste, ali vidite koliko smo svi srećni što smo osvojili srebro. Pozdravljamo još jednom Sarketa (Srđana Sarića, kondicionog trenera). Ostaje nam samo da se radujemo. Baš su se u nekim momentima loše poneli i to mi se nije svidelo. Isfolirani su, moram da upotrebim tu reč – iskren je bio Raduljica, apostrofirajući timski duh koji ih je krasio tokom šampionata, na čijim su „leđima“ premostili sve prepreke, oduševivši sve ljubitelje košarke u Srbiji, a i šire.

Kinezi milionima zovu Raduljicu

Nakon što je odigrao Svetsko prvenstvo za pamćenje, prosečno beleživši 13 poena i 4,6 skokova, Miroslav Raduljica, u ulozi slobodnog igrača, dobio je brojne ponude iz NBA i Evrope. Jedan poziv iz Kine mogao bi da promeni sve, jer ugovor od dva miliona dolara za sezonu koja se završava u martu ostavlja Radulji mogućnost da se priključi nekom timu iz Evrolige u TOP 16 fazi ili NBA franšizi pred početak plej-ofa. Najtraženiji evropski centar u ovom trenutku odluku će doneti do kraja nedelje.

Križevski: Bogdanoviću mesto u NBA

Majk Križevski, selektor SAD, video je brojne igrače na prvenstvu koji bi u budućnosti mogli da zaigraju u NBA: „Podsećam da 20 odsto igrača NBA lige nisu Amerikanci. I ovde sam video mnoge talentovane momke koji jednog dana mogu da dođu u NBA. Bogdanović je jedan od njih“, pohvalio je srpskog igrača trener sa najviše pobeda u istoriji NCAA košarke.