Odluka devojčica da počnu profesionalno da se bave sportom u Srbiji sve je ređa pojava zbog nedostatka uslova za treniranje, ali i nemogućnosti da kroz sport obezbede egzistenciju. Da u državi nema „sluha“ za mlade talente potvrđuje slučaj naših sada uspešnih sportistkinja kojih se nadležni sete tek kada ostvare zapažene rezultate, ili koje su do sportskih odličja došle pod zastavama drugih zemalja.
Evropske i svetske medalje nagrađuju se penzijama, stipendijama, pa i stanovima, ali do postizanja vrhunskih rezultata takmičarkama ostaje treniranje u hladnim bazenima i na vetrovitim stadionima, sa ništa toplijim svlačionicama. Ti isti bazeni, ako procure pa nisu za plivanje, u protekle dve decenije služili su za druge sportove, iz kojih su na sreću samo individualnim radom i finansiranjem iznikle teniske zvezde poput Ane Ivanović.
Atletičarka Ivana Španovićkaže za Danas da o obezbeđivanju egzistencije kroz ženski sport ne treba čak ni govoriti, a da se sredstva za treniranje i pripreme kako – tako pronalaze.
– Trenutno treniram u Novom Sadu gde su tartan staza i doletište sređeni uoči juniorskog Evropskog prvenstva pa su uslovi za skok udalj zadovoljavajući. Međutim, zimi nemamo gde da se sklonimo od vetra i padavina, pa je treniranje prava borba sa štopericom i vremenskim uslovima. Nedostaju nam atletske hale o kojima se dugo priča, ali nikako da se izgrade. U Novom Sadu je čak bilo reči da će biti izgrađena jedna hala za potrebe Evropskog prvenstva, ali je umesto toga napravljen pomoćni teren stadiona „Karađorđe“ – ističe Španović.
Ona dodaje da takmičari „kraljice sportova“ adekvatne uslove za pripreme u pred sezoni najčešće pronalaze u inostranstvu, ali samo ako imaju vrhunske rezultate poput nje. Ostali talenti i mladi početnici ostaju da se bore sa nemilosrdnim vremenskim prilikama.
Bojana Janković, kapiten ženskog košarkaškog kluba Partizan, ističe da je u kolektivnom sportu situacija malo bolja, ali da podrška sponzora, a samim tim i bolji uslovi, zavise od rezultata. Ipak, ona ističe da je evidentno da sredstava nema dovoljno ni za mušku košarku, a da je ženska daleko u težem položaju.
– Ove godine smo imale sreće da smo na raspolaganje dobile sve tri hale „Vizure“ što nam je dalo mogućnost da se dobro spremimo. Rezultati zato nisu izostali, borimo se za titulu, a samim tim i za ozbiljnije učešće na evropskoj sceni. Letos smo u Hajd parku trenirali zajedno sa našim muškim košarkaškim timom. Izgleda da je ta saradnja dobro uticala i na jedne i na druge, moramo to ponoviti pa da i mi briljiramo u Evropi. Tada će valjda doći pomoćsponzora – kroz osmeh kaže liderka ŽKK Partizan.
Prema njenim rečima, poboljšanju kvaliteta domaće ženske košarke doprinele su i igračice koje su iz ličnih razloga rešile da se vrate u zemlju. Sa druge strane, odliv talenata je i dalje primetan jer domaći klubovi ne mogu da izdrže finansijsku borbu sa inostranom konkurencijom.
Dragan Koković, sociolog kulture i sporta, naglašava da je u ženskom sportu sve primetnija i pojava da se devojčice jako mlade upuštaju u profesionalne vode, a da onda sa sportom prestaju oko 23. godine života kako bi se posvetile tradicionalnim ženskim vrednostima.
– Devojke u sport ulaze željne uspeha i dokazivanja na terenu, kako bi održale zdravlje, a ne kako bi obezbedile egzistenciju. To potvrđuje podatak da je samo 15 odsto sportistkinja porodica sa skromnijim primanjima. Međutim, one sazrevanjem uvide da gube tradicionalno mesto žene u našem društvu, odnosno da se odriču ili pomeraju granicu osnivanja porodice i materinstva. Upravo zato većina profesionalki prekida karijeru oko 23. godine života i posvećuje se aktivnostima koje će im obezbediti egzistenciju, odnosno vraćaju se studijama ili se udaju – napominje Koković.
On dodaje da je feminizacija društva doprinela i da se smanji razlika između ženskog i muškog sporta, ali da u patrijarhalnom okruženju i dalje postoji ozbilja podela na muške i ženske sportove i uloge u zajednici.
Neprikosnovena Jasna Šekarić
Da se može postati vrhunska sportistkinja i bez uslova i isključivo uz lično zalaganje i odricanje potvrđuju brojne predstavnice naše zemlje na sportskim borilištima. Neprikosnovena je Jasna Šekarićkoja duže od dve decenije osvaja najsjajnija odličja na svim takmičenjima na kojima se pojavi. Ana Ivanovići Jelena Jankovićgodinama su u samom vrhu svetskog tenisa, a Nađa Higl je tek počela sa osvajanjem medalja na svetskoj sceni. Status na svetskoj sceni „kraljice sportova“ obezbedile su Ivana Španović, Tatjana Jelača i Dragutina Topić. Sa druge strane, tu je i primer Nataše Janjićkoja je bolje uslove za treniranje potražila, ali i našla pod zastavom Mađarske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
