Sjajni "orlići" odleteli u četvrtfinale

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Šta god Veljko Paunović i njegovi klinci uradili do kraja Svetskog omladinskog prvenstva na Novom Zelandu već je jasno da je srpski fudbal u mladom selektoru i ovoj generaciji reprezentativaca do 20 godina dobio lep „materijal“ za buduće dane, jer su jučerašnja eliminacija Mađarske posle produžetaka – 2:1 (1:1, 0:0) i način na koji su „orlići“ izborili četvrtfinalni duel sa Sjedinjenim Američkim Državama, u nedelju, samo pojačali impresiju njihovim nastupom na Mundijalitu.

Kao u sve tri utakmice grupne faze takmičenja naš tim je imao više loptu u svojim nogama, ozbiljnije kombinovao u ofanzivi i češće pretio golmanu, s tom razlikom što je protiv komšija morao da popuni prazninu nastalu suspenzijom „motorina“ reprezentacije Sergeja Milinkovića-Savića, juri minus u drugom poluvremenu i nađe dodatnu energiju posle isključenja u foto-finišu regularnog dela utakmice. Mađari su pružili jači otpor od očekivanog, taktički se dobro pripremivši za bitku sa veznim redom favorizovane Srbije, a kada je Mervo u 57. minutu kaznio jednu od retkih defanzivnih grešaka protivnika s pravom su se ponadali „skalpu“ ekipe o kojoj se najviše priča na SP. Međutim, još jednom su do izražaja došli ofanzivni stil „orlića“ (bez obzira na trenutni odnos snaga na terenu), njihov čvrst karakter, jak timski duh, istrajnost i pobednički mentalitet, modelirani i podsticani veštom rukom modernog trenera kakav je španski fudbalski „đak“ Veljko Paunović. Ako sreća prati hrabre onda su pogodak sa peterca rezerviste Ivana Šaponjića, na korner Andrije Živkovića u 91. minutu, i autogol Talabera kao reakcija na jedan opasan napad (118) samo zaslužena nagrada za sve dobro što su naši momci pokazali i uradili još od početka kvalifikacija za šampionat. A statistika recimo kaže da Gaćinović i društvo imaju prosek od 16,5 šuteva prema golu po meču.

Selektor srpskih omladinaca Veljko Paunović, kojeg posle Novog Zelanda čeka posao u selekciji igrača do 21. godine, ali i više atraktivnih ponuda za posao iz Španije, od početka veruje u momke koje vodi.

– Bio sam potpuno uveren da ćemo da izjednačimo i odemo u produžetke. Ovaj tim postigao je mnogo golova u poslednjih minutima utakmica, jer momci uvek igraju do kraja. Imam u ekipi 21. lava koji igraju fudbal srcima i daju apsolutno sve od sebe na terenu. Kada smo izjednačili, rekao sam sebi „pobeda je naša“, siguran da neće doći do penala, a njima poručio da sačekaju svoju šansu, jer će doći. Kada se to dogodilo, dali smo gol. Prošli smo četiri mala finala, idemo dalje. Borićemo se do kraja.

Šaponjić: Gol za nezaborav

Igrao malo ili mnogo Ivan Šaponjić često ulazi u šanse, ali je to juče trpeo kritike zbog slabe realizacije.

– Imao sam dobar osećaj kad sam ulazio u igru, verujući da mogu postići pogodak, koji čekam neko vreme. Ovo je gol za nezaborav. Zaslužili smo da se radujemo, jer smo bolji smo tim od Mađara. Oni su igrali najbolje kako umeju, bili su i na korak od pobede, ali sreća je bila na našoj strani. Sada imamo veliku šansu da odemo još korak dalje.