Skandinavska pesma na crnogorski način

Kada je reč o kvalitetu šampionata, osim ispadanja Hrvatske nakon uvodnog dela, većih iznenađenja nije bilo. Favoriti su se baš zahuktali na startu šampionata, a zatim su pojedine selekcije poput Španije i Francuske počele sve više da „kašljucaju“, dok su recimo Rumunke nesigurni start zamenile visokim letom u drugoj fazi.

Srbija na dobrom putu

Srpkinje su zaslužile čestitke za prikazane igre na prvenstvu Starog kontinenta. Bez obzira na to što su domaćini šampionata, skromna podrška sa tribina nije baš preveliki saveznik izabranicama Saše Boškovića. Ako se u obzir uzme činjenica da više od decenije reprezentacija Srbije nije uradila ništa značajno na velikim šampionatima, a da je pritom poslednjih godina ubedljivo gubila od osrednjih evropskih selekcija, a kamoli u susretima sa rukometnim velesilama, onda je jasno da je u Beogradu učinjen veliki pomak. Mada je nezahvalno govoriti o konačnom plasmanu srpske selekcije, Andrea Lekić i saigračice napravile su odličnu uvertiru za naredno Svetsko prvenstvo koje će se sledeće godine takođe održati u Srbiji. Trenutna selekcija igračica sigurno može biti dodatno proširena. Ako selektor, zajedno sa čelnim ljudima iz Saveza, bude na vreme reagovao Cvijićeva i Živkovićeva trebalo bi da se nađu na spisku Srbije, a ne neke druge, nama komšijske države. Saša Bošković najveće pohvale može dobiti za moderan rukomet koji prikazuju njegove izabranice. U napadu lopta dosta brzo kruži oko rivalske zone. Konture igre su jasno vidljive, a nagle oscilacije donekle i normalne, s obzirom na neiskustvo, ali i kvalitet pojedinih igračica. Evidentno je da su Andrea Lekić i Sanja Damnjanović posebno opterećene, što se naročito primećuje u drugoj fazi šampionata. Pitanje je hoće li Srpkinje izdržati veoma naporan ritam mečeva, ali samo saznanje da će se do poslednje utakmice boriti za plasman u polufinale najbolje ilustruje njihov nivo igre. Selektor na pojedinim pozicijama ima po dve kvalitetne igračice, ali je utisak da je Srbija nekako najtanja na mestu levog beka. Sanja Damnjanović nema adekvatnu zamenu, jer Erićeva i Filipovićeva ipak nisu tehnički i fizički dovoljno obučene i „obdarene“. Koliki je korak zapravo napravila reprezentacija Srbije najbolje ilustruju impresije selektora Boškovića.

– Mi smo ranije od selekcija poput Švedske gubili sa deset razlike. Niko nije očekivao da ćemo biti ovako blizu pobede. Još uvek nemamo snage da svih 60 minuta igramo u istom ritmu – jasan je prvi čovek struke u taboru srpskih rukometašica.

Španjolke i Francuskinje ipak podbacile

Dobro su počele, a zatim su iznenada ugasile svoje turbo mašine. Španija i Francuska, polufinalisti sa poslednjih Olimpijskih igara u Londonu, u Srbiji pokazuju jasne znake slabosti. Iako su na kontinentalni šampionat doputovale u jakim sastavima, doživele su nekoliko iznenađujući poraza i time poprilično umanjile šanse za plasman u polufinale Evropskog prvenstva. Španija je na startu druge faze glatko počišćena od Rumunije, što je malo ko očekivao. Okosnicu tima čine iskusne i prekaljene igračice, potpomognute mladim snagama u liku Penje Abauree i Aleksandrine Kabral Barbose. Španjolke više nemaju prava na kiks, a i u slučaju perfektnog učinka do kraja druge faze šanse za prolazak u polufinale svedene su im na minimum. Francuskinje su takođe u nezavidnoj situaciji. Ubedljivim porazom od Norveške gotovo da su potpisale kapitulaciju i samo ih čudo može odvesti u polufinale. Neophodne su im ubedljive pobede do kraja drugog dela, ali i povoljni ishodi na preostalim mečevima grupe I. Izabranice Olivijea Krumbholza delovale su poprilično moćno na početku šampionata i slovile su za jednog od pretendenata na pobedničko postolje. Francuskinjama izgleda ne odgovara skandinavska škola rukometa jer su posle poraza od Danske izgubile i od Norveške.

Repriza olimpijskog finala na vidiku

Lako se može dogoditi da u Beogradu o zlatnoj medalji odlučuju selekcije koje su igrale u finalu poslednjih Olimpijskih igara u Londonu. Ako se za Norvešku očekivalo da kao aktuelni evropski šampion i u prestonici Srbije može zaseniti konkurenciju, malo ko je mogao da pretpostavi da će „đetićke“ i bez Bojane Popović delovati tako ubedljivo. Selektor Dragan Adžić odlično je pripremio ekipu za iskušenja prvo u Vršcu, a zatim i u Novom sadu. Kako prvenstvo odmiče Crnogorke deluju sve impresivnije i gotovo je izvesno da će u predstojećem polufinalu sigurno imati ulogu favorita. Slično se može reći i za reprezentaciju Norveške s obzirom na to da je teško i pomisliti da Rumunija, Mađarska ili Španija u ovom trenutku mogu namučiti, a kamoli iznenaditi najbolju reprezentaciju na svetu. Odlaskom Popovićeve u zasluženu reprezentativnu penziju, njeno mesto na sjajan način popunila je mlada Milena Knežević, u ovom trenutku možda i najtalentovaniji bek na svetu. Njeni nastupi u odbrani su veoma impresivni, a snaga i eksplozivnost su najveći aduti Kneževićeve u fazi napada. Adžić je mudro koristi na mestima srednjeg i levog beka u zavisnosti od forme i trenutne inspiracije Anđele Bulatović. Crna Gora je veoma ubedljiva sa pozicije krila, a kontranapad je dovela skoro do savršenstva. Jovanka Radičević i Majda Mehmedović poput hvatača u američkom fudbalu besprekorno materijalizuju svaki „tač-daun“ pas golmana „đetićki“. Posle povlačenja Bojane Popović, prema očekivanjima, ulogu lidera preuzela je Katarina Bulatović. Levoruka bombarderka pruža veoma zapažene partije na prvenstvu Evrope. Nastupi su joj zreli, ne preteruje u pokušajima sa devet i više metara, a pritom dobro sarađuje sa pivotmenima, naročito Anom Đokić. Ne beži od odgovornosti, tako da u prelomnim trenucima pokušava da navuče barem dve odbrambene igračice i time omogući veći prostor Anđeli Bulatović, ali i vihornim krilima.

Sneg „pomogao“ navijačima

Iako su uoči šampionata organizatori tvrdili da je u Novom Sadu, Vršcu i Nišu prodato više od 70 odsto ulaznica, izgleda da su se čelni ljudi Rukometnog saveza Srbije ozbiljno preračunali. „Sufleri“ su „polupali lončiće“ pa su umesto aktuelnih, uzeli podatke sa poslednjeg rukometnog šampionata za muškarce takođe održanom u Srbiji. Očekivanja da će se januarski scenario iz „Čaira“ ponoviti i u decembru nije se obistinio. Makedonski navijači su „iskulirali“ svoje rukometašice, tako da je umiveni „Čair“ tokom takmičenja izgledao sablasno prazan. Hrvati su naslutili da bez Penezićeve i Tatarijeve njihove dame neće imati prevelike šanse, tako da su u razmerama statističke greške navraćali u „Spens“. Mađari su najavljivali pravi navijački bum, jer su očekivali da će se njihove mezimice boriti za jednu od medalja. Na svakom meču njihovih rukometašica bilo ih je oko dve hiljade, ali ostaje nejasno zbog čega više od hiljadu Mađara sa kupljenim kartama nije doputovalo u Novi Sad. U Vršcu je ambijent bio veoma simpatičan kada su igrale Crnogorke i naročito Rumunke. Kapacitet hale „Milenijum“ omogućio je našim istočnim komšijama da naprave zapaljiv ambijent, što je pozitivno uticalo na nastup Rumunki. Nažalost, Beograđani su potpuno podbacili. Srbiju je prosečno bodrilo oko dve i po hiljade najvernijih, kojima ni zima u formi snežne grudve ništa nije mogla. Za državu preskromnog ekonomskog, finansijskog i kulturnog potencijala organizacija Evropskog šampionata u rukometu trebalo bi da bude dovoljan mamac da barem pet hiljada Beograđana na svakoj utakmici zdušno bodri zemljakinje koje su po prikazanim partijama to sigurno i zaslužile.