Novak lagano do finala

Đoković je u ovogodišnjem polufinalu Vimbldona najbolje objasnio teniskoj publici zbog čega je u prethodnih 13 međusobnih duela sa Gaskeom dozvolio Francuzu da ga samo jednom pobedi i to daleke 2007. godine. Ako bi se sudilo samo na osnovu meča u petak, opravdano bi se moglo postaviti pitanje kako je Rišar uopšte došao do prilike da razigrava za finale, s obzirom da je protiv Novaka bio poprilično nemoćan. Razlika u klasi bila je evidentna i teniskim laicima – da ne poseduje jedan od najboljih jednoručnih bekhenda na svetu Gaske bi se borio da osvoji par gemova po setu, ovako je uspeo da u prvom setu preznoji Novaka i da mu u druga dva omogući da isproba određene elemente – prilazne udarce prilikom izlaska na mrežu, koji će mu biti od velike važnosti u finalnom meču sa Rodžerom Federerom ili Endijem Marejom.

Đokovićeva odlična priprema za duel sa najprijatnijim iznenađenjem na turniru ogledala se i u činjenici što je bio strpljiv prilikom razmene udaraca sa osnovne linije. Uporno je forsirao protivnički forhend – neuporedivo slabiji element u igri Francuza u odnosu na bekhend. Gaske je mahom iz forhenda slao visoke spin udarce koji su uglavnom bili nedovoljno jaki, što je Novaku omogućavalo da se fino namesti na udarac i bira u koju će stranu poslati lopticu. Pobeda se jednostavno nije dovodila u pitanje; Nole je u drugom i trećem setu u ranoj fazi pravio brejkove, a zatim sebično čuvao svoj servis – uvidevši na vreme da protivnik jednostavno nema snage i znanja da ga ozbiljnije ugrozi. Britanci će nevoljno u nedelju po treći put uzastopno gledati Đokovića u finalu Vimbldona, prateći svaki njegov korak i potez kako bi pokušali da isprovociraju jednog od najboljih tenisera ikada.