Totalna dominacija

Finalnih 11:4 protiv olimpijskog šampiona Hrvatske, za novi rekord u rezultatskoj razlici u istoriji završnih mečeva Svetskih prvenstava, vrhunac su dvogodišnje dominacije ekipe Dejana Savića, jer su kapiten Živko Gocić i družina posle sedmog mesta na SP u Barseloni 2013. počeli da „terorišu“ rivale i uzimaju im ispred nosa trofeje u Svetskim ligama (2), u Svetskom kupu (1) i na prvenstvu Evrope (1). Ostavljajući bez daha (i) nikada granitnijom odbranom, lakoćom i raznovrsnošću kombinovanja u napada, te stalnim množenjem rasnih šutera.

Samo moćni i samouvereni timovi u stanju su da tako dižu formu i dodaju „gas“ iz utakmice u utakmice na velikom takmičenju, kao što su to (u)radili „plavi delfini“ u Rusiji. Dok su još ulazili u svoj ritam i sklapali mozaik zamišljene igre desilo im se da prime prevelikih devet golova od vaterpolo liliputanca Japana, u grupnoj fazi turnira, a kada su stvari legle na svoje mesto sve teži rivali u nokaut fazi padali su kao kule od karata pred cunamijem njihovog individualnog kvaliteta, timske snage, mentalne čvrstine i fizičke utreniranosti. Ostaje zabeleženo da su sve bolje Sjedinjene Američke Države, predvođene eks srpskim selektorom Dejanom Udovičićem koji naš tim poznaje kao svoj džep, stari vaterpolo vuk i lisica Italija i trofejna Hrvatska za 96 minuta (zajedno) samo 17 puta savladali zvanično prvog golmana šampionata Branislava Mitrovića i kolegu mu Gojka Pijetlovića.

– Posle Evropskog prvenstva u Budimpešti rekao sam vege odnosno kraj na mađarskom, a sada kažem rusko konjec filma – u svom duhovitom stilu je posle neviđene superiornosti svojih izabranika u finalu izjavio selektor Dejan Savić, koji je svoje bogato igračko znanje i iskustvo oplemenio raznim trenerskim inovacijama, obezbedivši sadašnjoj generaciji specijalno mesto u istoriji srpskog vaterpola i sporta uopšte.

Naravno, zasluge za poslednji uspeh podelio je s momcima u bazenu, kojima se iz svog fazona ni ovog puta nije priključio u slavlju u vodi.

– Najveću zahvalnost dugujem igračima koji su ostvarili ovaj rezultat. Prvi zadatak je bio da obezbedimo olimpijsku vizu, a mi smo ga premašili jer smo posle Svetske lige osvojili i svetsko zlato. Ovim uspehom smo se popeli na krov sveta u vaterpolu, a verujem i na glave mnogima – šaljivo, ali ozbiljno Savić aludira na nepravedno loš položaj i tretman svog sporta u državi, javnosti i medijima.

Kapiten Živko Gocić ni u trenucima velikog slavlja svoje ekipe ne smeće s uma druge kolege sportiste, jer vaterpolisti su rođeni šampioni i žele svima da ih prate, čak i kada ih potcenjivački guraju u tzv. male sportove.

– Srećan sam što smo nastavili niz uspeha srpskog sporta. Nadam se da će i košarkaši uspešno da odrade svoj deo posla na šampionatu Evrope, pa da kažemo da smo apsolutni vladari sveta – poželeo je po povratku iz dalekog Kazanja tihi i skromni vođa našeg tima.

Izvrni centar Duško Pijetlović je nadmoć Srbije, naročito u finalu, uporedio sa raspletom prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu.

– Stvarno smo delovali moćno. I, što je još važnije, sve vreme igrali kao tim. Znao sam da smo bolji od konkurencije, ali ovoliko…. Bili smo kao Nemci na Mundijalu u Brazilu.

Čuvar mreže Branislav Mitrović odigrao je utakmicu života u finalu, dajući svoj doprinos utisku da je taj meč više ličio na igru „mačke i miša“ nego na vaterpolo klasik, što dueli Srbije i Hrvatske odavno jesu.

– Igrali smo kao jedan. Ceo turnir, a finale posebno. Ovo je kao u snu.

Iskusni Slobodan Nikić bio je član nekoliko trofejnih generacija, ali je tek s ovom osetio maksimalnu nadmoćnost u odnosu na konkurenciju.

– U sportu postoje samo dve ovoliko dominantne ekipe. Francuzi u rukometu i mi u vaterpolu – govori istinu sjajni sidraš.

A kako su i njihovi prethodnici vazda bili među reprezentacijama koje se pitaju za odličja, Srbija je zemlja sa najviše planetarnih medalja – 11, od čega su dve zlatne osvojene pod tim imenom, jedna titula u vreme SCG i dve pod nazivom Jugoslavija.

Šampioni o „Kazanjcima“

Članovi šampionske generacije koja je harala ovim sportom krajem dvadesetog i u prvoj deceniji 21. veka, nekadašnji saigrači selektora Dejana Savića, složni su u oceni da je ova postava napravila nešto što niko nikada pre nije.

– U svakom segmentu su demonstrirali moć. Ovakva se igra stvarno retko viđa. Pre Svetskog prvenstva rekao sam da bih voleo da se ponovi Budimpešta 2014, a momci su bili još bolji – konstatuje Aleksandar Ćirić.

I Danilo Ikodinović je oduševljen naslednicima.

– U vaterpolu sam trideset godina, ali ne pamtim da je jedna ekipa u bilo kojem finalu velikog takmičenja bila tako dominantna kao Srbija u Kazanju. Jednostavno, momci su igrali savršeno. Ceo turnir.

Aleksandar Šapić, svojevremeno najbolji šuter sveta, takođe sipa komplimente.

– Ova ekipa uteruje strah u kosti protivnicima. Ne zna se odakle dolazi opasnost, koga pre da čuvaju. Ne bi mi bilo svejedno da moram da igram protiv njih.

AF

Put do trona

takmičenje po grupama

Srbija – Crna Gora 11:8

Japan – Srbija 9:19

Srbija – Australija 10:9

četvrtfinale

SAD – Srbija 7:12

polufinale

Srbija – Italija 10:6

finale

Srbija – Hrvatska 11:4

AF

Konačan plasman

1. SRBIJA

2. Hrvatska

3. Grčka

4. Italija

5. Crna Gora

6. Mađarska

7. SAD

8. Australija

9. Kanada

10. Brazil

11. Kazahstan

12. Južna Afrika

13. Japan

14. Rusija

15. Kina

16. Argentina

Oni su doneli zlato

Novu radost sportskoj Srbiji doneli su: GOLMANI: Branislav Mitrović (30 godina, klub Eger, 99 nastupa za reprezentaciju), Gojko Pijetlović (22, Oradea, 177); IGRAČI: Živko Gocić (33, Solnok, 333, 193 gola), Dušan Mandić (21, Pro Reko, 96, 124), Slobodan Nikić (32, Galatasaraj, 331, 318), Filip Filipović (28, Pro Reko, 272, 442), Milan Aleksić (29, Solnok, 183, 109), Andrija Pralinović (28, Pro Reko, 248, 389), Stefan Mitrović (27, Solnok, 180, 195), Duško Pijetlović (30, Pro Reko, 239, 330), Miloš Ćuk (24, Eger, 105, 86), Sava Ranđelović (22, Breša, 60, 15), Nikola Jakšić (18, Partizan, 24, 19). STRUČNI ŠTAB: selektor Dejan Savić (pet titula za dve godine), Uroš Stevanović, Žarko Petrović, Vladimir Pavlović, Stefan Ćirić, Aleksandar Janik (treneri), Vladimir Harhaji (lekar), Vladimir Radović, Marko Jović (tim menadžer), Vladimir Vujasinović (savetnik), Goran Ćanković tim lider), Dejan Stevović (portparol).

Rekorder Nikić

nogo je vrhunskih vaterpolista prošlo kroz našu reprezentaciju, pod imenom SFRJ, SRJ, SiCG i Srbije, ali je samo Slobodanu Nikiću pošlo za rukom da skupi sedam medalja sa najvećih takmičenja, tj. Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava. Tridesetdvogodišnji centar iz Beograda takođe je i jedini vlasnik tri planetarne krune sa ovih vaterpolo prostora, pošto se na krov sveta peo 2005. u Melburnu, 2009. u Rimu i ovog leta u Kazanju.

FINA nagrađuje

Svetska plivačka i vaterpolo federacija novčano će nagraditi osvajače medalja. Zlatnoj Srbiji pripada 80.000 dolara, srebrnoj Hrvatskoj 70.000 a bronzanoj Grčkoj 50.000 američkih novčanica. Najveće otkrovenje šampionata, potomci Helena, dobili su i mnogo bitniju „vizu“ za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016.

Hrvatski mediji o finalu: Nedorasli Srbima

Mediji u poraženoj Hrvatskoj konstatovali su dominaciju komšija u finalu SP. Jutarnji list, na primer, piše da je u „istorijskom susretu titana Srbija očitala lekciju prestrašenoj hrvatskoj selekciji“. Portal Indeks u tekstu s naslovom „Atomska Srbija uništila bezidejnu Hrvatsku“ priznaje da je „Hrvatska bila nemoćna u finalu protiv vrlo jake Srbije, koja je opravdala status favorita i zasluženo osvojila zlatnu medalju“, T-portal ističe da su njihovi igrači „doživeli debakl protiv Srbije, koja je pokazala celom svetu gde se igra najbolji vaterpolo“, dok sajt 24sata.hr prenosi da „Hrvatska nije dorasla rivalu kakav je Srbija“ i da je ekipa Dejana Savića u Rusiji pokazala da je u ovom trenutku bolja.