Vera u novi početak

Dodatna motivacija su nešto bolje igre ženskog tima, ukorenjena u želji RSS da konačno istovremeno ima jake obe selekcije, odnosno da momci dobro krenu u kvalifikacijama i tako uliju samopouzdanje devojkama koje krajem godine očekuje EP u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Argumenti za to su iskusan tim, koji možda nema mlade poletne igrače, ali ima rukometaše koji su već igrali na velikim turnirima, sa srebrnom medaljom na svom terenu pre dve godine. Istina, u međuvremenu je doživljen debakl na EP u Danskom i poraz od Češke u plej-ofu za Svetsko prvenstvo u Kataru, ali tim na čelu sa novim vršiocem dužnosti selektora Dejanom Perićem veruje da može da vrati staru slavu rukometa i kad se igra van granica zemlje. Pred rukometnom organizacijom bila su dva puta, da se podmladi ekipa i tako skoro sigurno žrtvuju EP, pa i Olimpijske igre, ili da se nastavi sa postojećim igračima i pokuša da se najpre overi viza za Češku, a potom i za Rio 2016, što bi bio veliki uspeh. Možda i najveća promena u timu je izvršena upravo na golu jer među stativama neće biti „ministra odbrane“ Darka Stanića, ali se očekuje da naslednici budu neprelazna prepreka iza šestorice u polju.

Kada su u pitanju odnosi u našoj grupi, reprezentacije Islanda i Srbije su favoriti na papiru, a zajedničko im je i to što su doživele neuspeh u minulom plej-ofu za SP kada je tim sa severa kontinenta neočekivano eliminisan od Bosne i Hercegovine, a „orlovi“ od Češke. Crna Gora i Izrael možda ne zvuče kao veliki protivnici, ali gaje istu školu rukometa kao Srbija, zahvaljujući našim selektorima. Nema dileme da će naši susedi dati sve kako bi se kvalifikovali na turnir, a potom tamo odigrali značajniju ulogu. Isto važi i za Izraelce koji su samo jednom igrali na EP, davne 2002. i kao Crnogorci nisu prolazili grupu.