Dugačak red za rešenje problema

Dok glasnije negoduju o lošoj situaciji u gradu, u rukama drže hrpu računa za struju, papire za legalizaciju, građevinske dozvole i sve ono što je sporno u njihovom životu.

Jedan stariji muškarac odlazi do vrata da vidi zbog čega se red ne pomera i po povratku u grupu samo odmahuje rukom: „Ma znaš ti policiju, ne može da se razgovara. Njima je 2+2=4 i ništa preko toga ne znaju“, konstatuje vidno razočaran. Nastaje opšti haos, meškoljenje i nezadovoljni efikasnošću kako gradskih funkcionera tako i portira na ulaznim vratima, starija Beograđanka željna da njen glas nadjača sve ostale, pita se zbog čega omladina ne reaguje: „Zašto mladi ćute?!“.

Posle nekog vremena kada su se svi prisutni primirili, grupa muškaraca u crnim i sivim odelima prolazi pored mase i ulazi u Dvor, zbog čega dolazi do burnije reakcije. „Oni će da prime sve ove ljude ispred, kada ja budem igrao za Zvezdu“, kaže najglasniji u redu.

Jadanja završavaju ciničnom opaskom da su „ovi ovde samo da se slikaju“, ali ih to ne sprečava da i dalje čekaju. Razgovara se i o politici i svako ima svog kandidata koji će ih odvesti u „bolje sutra“ i krivca zbog „ovog danas“. Među građanima bilo je i onih koji su uz pomoć ortopedskih pomagala došli ne pitajući se da li mogu, kažu oni su želeli i morali da dođu.

Na začelju kolone stoji starija sugrađanka M. G. i kao i većinu i nju je ovde „doveo“ preveliki račun za struju: „Pa nemam da platim, a nemam kome drugom da se žalim“, kaže ova penzionerka i dodaje da se ne nada previše. Na pitanje zašto je onda rešila da dođe, M.G. odgovara da je ovo bio jedini način da je neko sasluša. Kako je vreme prolazilo i bližio se kraj prijema, tako su oni koji su čekali još uvek ispred verovali da neće stići, pa čak ni do ulaznih vrata. Na kraju, M.G. nam pomirljivim tonom kaže:“Deco, idem ja.“, okreće se i odlazi.

Ovo je bio jedanaesti put da su funkcioneri organizovali druženje sa građanima, tako da ostaje nada da će možda u dvanaestom svi nezadovoljni stići na red.