Građani zaslužuju kvalitetnije i jeftinije grejanje

Kada kažem jeftinije, mislim na dostignuti nivo kvaliteta, a pored toga, tražićemo i načine da naša usluga bude još kvalitetnija. To znači da će u fokusu „Beogradskih elektrana“ u narednom periodu biti građani, odnosno korisnici – kaže za Danas Goran Aleksić, direktor JKP „Beogradske elektrane“.

Aleksić priznaje da ima previše preduslova za ostvarivanje ciljeva, „ali ako pravilno definišemo dugoročne ciljeve, onda ćemo naći načina da do njih i dođemo“. On veruje, kako dodaje, da će ukupne mere koje preduzimaju Vlada i Grad dati rezultate u razumnom periodu. „Onda ćemo moći pravilno da ocenimo da li smo nešto uradili dobro ili loše, da to izmerimo i iskažemo. Pravu ocenu i najbitniju daće građani – korisnici naših usluga. Ako nas ocene dobro, ako budu zadovoljni, onda će i uredno plaćati svoje račune za uslugu koju im pružamo“, ističe Aleksić.

• Pomenuli ste ciljeve, planirane kapitalne investicije u toku 2015. godine, kako bi Beograđani u budućnosti imali bolje, sigurnije i jeftinije grejanje. Šta to tačno znači?

Baš ti ciljevi ugrađeni su u temelje projekta koji nije bitan samo Beogradu i Beograđanima, već celoj Srbiji. Reč je o izgradnji toplodalekovoda Beograd – Obrenovac. U planu je izrada nove studije koja treba da pokaže opravdanost njegove izgradnje. Njegova realizacija obezbedila bi, pored pomenutog, ekološki prihvatljivije i bezbednije grejanje Beograđana, i više se ne bi pričalo o gasnoj krizi. Takođe, krenućemo u rekonstrukciju magistralnog toplovoda toplane „Novi Beograd“ preko mosta „Gazela“, što je suštinski u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, jer treba dovoljno energije za objekte koji će biti izgrađeni na desnoj obali Save. Pored toga, rekonstrukcijom ovog toplovoda stvaraju se preduslovi za gašenje značajnog broja kotlarnica koje danas rade na mazut i veliki su zagađivači. Planiramo da završimo i rekonstrukciju 110 kilovoltnog postrojenja za transfer električne energije, koji se nalazi u okviru toplane „Novi Beograd“, što bi obezbedilo dodatnu sigurnost u snabdevanju Beograđana električnom energijom. Takođe, započećemo sistemsku zamenu starih toplovoda. Taj projekat biće kontinuiran, a finansiraće se iz ušteda koje će biti ostvarene u sistemu. Verujem da ćemo ući i u zajedničke projekte sa privatnim partnerima na polju upotrebe biomase i sistema toplotnih pumpi u procesu proizvodnje toplotne energije. Vreme je da konačno rešimo gašenje starog postrojenja toplane „Zemun“. Predstoji nam izgradnja dve prepumpne stanice na trasi za povezivanje toplovodnih mreža toplana „Novi Beograd“ i „Zemun“. S obzirom na obećanje dato građanima Zemuna pre pet godina, ističem da nije u pitanju bila nespremnost da se ovaj plan realizuje, već imovinsko-pravni problemi i komplikovana procedura za dobijanje građevinskih dozvola. Svi projekti imaju zajednički imenitelj, a to je maksimalno korišćenje kvalitetnih domaćih resursa po najnižoj mogućoj ceni. Samo to može da obezbedi bolje, sigurnije i jeftinije grejanje našim građanima.

• Da li je sve spremno za grejnu sezonu? Čini se da ona nosi nove izazove.

U tehničkom smislu, sve što smo planirali da uradimo u remontnom periodu to smo i uradili. Moram da priznam da je ova sezona komplikovanija, jer je ukrajinska kriza donela neizvesnost u snabdevanju gasom, a ne smemo da zaboravimo ni posledice katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju. Na sreću, bili smo u poziciji da možemo da pomognemo Obrenovcu i nadamo se da ćemo i njihov sistem dovesti u potpunu funkcionalnost. Kada je u pitanju sistem „Beogradskih elektrana“, završili smo funkcionalne probe i stanove građana počeli da grejemo u nedelju. Vi znate, kao i svake godine, tek kada budemo radili u punoj snazi, kada nam to dozvole vremenske prilike, mogu se pojaviti još neki nedostaci na toplovodima, što ćemo sanirati u najkraćem roku. To je normalno za svaki sistem daljinskog grejanja, jer je bio u stanju mirovanja šest meseci, a na njemu su uporedo izvođeni remontni radovi. Dakle, procenili smo da je priprema za grejnu sezonu obavljena kvalitetno i da građani ne treba da brinu.

• Da li će biti dovoljno energenata, gasa i mazuta u predstojećoj sezoni?

Verujemo da će naše resorno ministarstvo i Vlada uspeti da u dogovoru sa ruskim partnerima obezbede dovoljne količine gasa za grejnu sezonu. Mi smo najveći potrošač prirodnog gasa tokom zime. Potrošimo četvrtinu ukupnog gasa koji stigne u Srbiju. Planski, prirodni gas nam je 86,5 odsto primarni energent. Napunili smo rezervoare sa mazutom. Imamo uskladišteno više nego što su nam procenjene potrebe za prosečnu grejnu sezonu. Takođe imamo ugovorenu nabavku mazuta da, na osnovu nje, održimo popunjenost skladišta na visokom nivou tokom cele grejne sezone. Nemamo obaveze prema dobavljačima za energente, pa i s tog aspekta Beograđani mogu da budu spokojni.

• Ko su najveći dužnici i kolika su dugovanja prema „Beogradskim elektranama“?

S obzirom da su kao kategorija potrošača najbrojniji, najveći dužnici su građani. Oni su istovremeno i najredovnije platiše i najveći dužnici. Ima onih koji ne mogu da plate, a ima i onih koji uporno „zaboravljaju“ da plate. Ukupan dug građana je veći od devet milijardi dinara. Naša ukupna potraživanja su oko 15,7 milijardi dinara. Zbog toga stalno izražavamo zahvalnost onima koji redovno plaćaju svoje obaveze, jer bez redovnih platiša „Beogradske elektrane“ ne bi mogle da obezbede kvalitetno grejanje Beograda. Što se tiče reprograma dugova, koji sprovodi „Infostan“, podsećam da je on produžen do kraja oktobra. Potpuno podržavamo akciju Gradskog veća, a pozitivne efekte reprograma smo već osetili. Pozivamo sve Beograđane koji do sada nisu iskoristili reprogram kako bi platili stara dugovanja, da to učine. Ovaj reprogram najviše je namenjen onima koji žele da izmire svoje zaostale obaveze, a nisu u mogućnosti da to učine na drugi način. Ističem, moramo pronaći i nove stimulativne modele da dodatno nagradimo one sugrađane koji uredno izmiruju svoje račune tokom cele godine.

Jubilej

* Ova sezona je jubilarna 50. grejna sezona, kako ćete je obeležiti?

Ako ste mislili na trošenje novca na proslave, ni Grad, niti „Beogradske elektrane“, a ni država u celini nemaju ni vremena, ni novca za to. Hajde da zajedno, građani i mi, proslavimo jubilarnu grejnu sezonu tako što ćemo im pružiti najbolju uslugu, a oni koji do sada nisu uredno plaćali neka počnu. Tako ćemo svi biti zadovoljni. Proslave i trošenja para neće biti, ali ćemo se hvaliti da nam je 50, jubilarna grejna sezona, jer je to jubilej dostojan poštovanja.

Bez novih izazova

* Šta ste prvo uradili po stupanju na funkciju direktora JKP „Beogradske elektrane“?

Podsećam da sam pre imenovanja za direktora tri meseca bio vršilac dužnosti direktora. Samim tim, to je bio uobičajeni radni dan. Pošto smo tada već uveliko bili u pripremi za grejnu sezonu, nema dileme šta sam tada radio, zar ne? To za mene nisu novi izazovi. Više godina sam bio član gradskih organa zadužen za komunalne sisteme, a posebno za rad „Beogradskih elektrana“. Inače, mi predstavljamo najvećeg proizvođača toplotne energije u ovom delu Evrope, sa oko 3.000 megavata instalisane snage i jedan smo od stubova stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije. Moramo da radimo dobro da bi svi zajedno u Srbiji imali dovoljno struje, tako da je naše poslovanje bitno za bezbedno i sigurno snabdevanje građana Srbije svim vrstama energije. Grejemo milion Beograđana u više od 300.000 stanova. Oni nemaju alternativno grejanje, osim struje. Ali ako svi pređemo na korišćenje struje za grejanje, može doći do havarija. To ne smemo i nećemo dozvoliti.