Hoće da ih isele, a ne nude drugo rešenje

Njihovo prinudno iseljenje najavljeno juče za 11 časova, nije izvršeno, jer kako je utvrdio sudski izvršitelj nisu za to ispunjeni uslovi. Izvršitelj je utvrdio da nema bravara koji bi otvorio vrata stanova, rekao je za Danas, Andrija Rakočević, predsednik Udruženja stanara samačkog hotela Trudbenik gradnje.

– Produžila se agonija ljudi koji žive u ovom hotelu za mesec i po dana. Toliko treba sudiji da donese novo rešenje za prinudno iseljenje. Rečeno nam je da će sledeći put biti devet porodica za iseljenje. Sve smo pokušali. Zakucali smo na sva vrata državnih institucija i svi su gluvi za naš problem. Ovde živi 33 porodice sa tridesetak dece. Idemo od zgrade Vlade do gradske Skupštine i niko ne rešava naš problem koji datira još od 2008. – ističe Rakočević. Kako kaže, zgrada je prema odluci Upravnog odbora firme, pre privatizacije, trebalo da promeni namenu u stambeni prostor. Međutim, to se nije desilo.

– Nakon privatizacije, kada Montera kupuje Trudbenik gradnju, stanari podnise tužbu za utvrđivanje prava na otkup i zbog toga smo svi dobili otkaze. Do dana današnjeg nikome nije stiglo rešenje o tome, ali je stiglo rešenje za iseljenje i za napalatu štete, jer smo mi navodno uzurpatori prostora. Ukoliko se ne iselimo prete nam novim tužbama “jer pružamo pasivan otpor“. Pri tom nam nije ponuđen nikakav drugi smeštaj – objašnjava Rakočević.

Sudeći prema rečima stanara, prenamena samačkog hotela u stanove koje bi bivši radnici mogli da otkupe praktično je započeta, ali i prekinuta privatizacijom. Novi vlasnik ipak nije ispoštovao obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Radojka Trbović Ćulakić, jedna od stanara koja je na spisku za prinudno iseljenje, ima dve ćerke, od kojih jedna ima osam godina, kaže da su joj Centru za socijalni rad rekli da jedino što mogu učine decu smeste u dom za nezbrinutu decu, kao prelazno rešenjue dok se ne snađu. Kao dugogodišnjoj radnici Trudbenika, ona i suprug su privremeno bili smešteni u samački hotel i tu ostali godinama.

– U firmi smo se vodili kao porodica sa rešenim stambenim pitanjem. Dobili smo ugovore o zakupu, a Trudbenik je prodat zajedno sa tim ugovorima. Vlasnik je bio u obavezi da ispoštuje odluke, koje je donela prethodna firma i da nam da ugovor o zakupu na određeno vreme. Međutim, novi vlasnik je počeo da nas šikanira i daje otkaze, iako nas je inspekcija vraćala na posao iznova smo dobijali otkaze, zbog toga što živimo u samačkom hotelu. Firma je otišla pod stečaj, a na ovaj objekat stavljena je hipoteka i ako prema ugovoru to nije smelo da se uradi – kaže Čulakićeva. Ona dodaje da je prilikom ispitivanja privatizacije Trudbenika, prema izveštaju Verice Barać, dokazano da je privatizacija protekla zakonski, ali da je nakon nje došlo do kršenja kupoprodajnog ugovora, a da se „ novom vlasniku verovatno više isplati da zgradu proda, nego da tu žive radnici“.

Iako je iseljelje ovog puta izbegnuto, stanari ovog hotela nemaju dugo rešenje, i zbog toga najavljuju radikalnije proteste ispred zgrade Vlade i Skupštine Grada, nebili se njihov problem ubrzo rešio.