Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je na svojoj internet strani spisak od oko 1.500 lokacija u gradu na kojima investitori duguju više od 26,7 miliardi dinara na ime naknade za uređivanje gradskog zemljišta, izjavio je juče gradski menadžer Goran Vesić.
– Mi smo sve te lokacije popisali, snimili i znamo tačno stanje na njima. Nažalost, na mnogima su izgrađeni i useljeni stambeni i poslovni objekti, što znači da su investitori ostvarili ekstra zaradu jer nisu platili naknadu za građevinsko zemljište, a uzeli su pare od kupca. Tako su prevarili i kupce i državu – rekao je Vesić.
On je poručio da je sada objavljen spisak svih lokacija na kojima nije plaćena naknada za građevinsko zemljište kako bi građani koji su kupili stanove i poslovne prostore znali da su prevareni kao i da oni koji bi želeli da kupe stan ili poslovni prostor mogu da znaju koji investitori duguju za naknadu i da jednostavno ne posluju sa njima.
– Kao što je poznato na početku naše akcije prošle godine, Direkcija je pozvala investitore da kroz sudska poravnanja izmire svoje obaveze. Jedan broj investitora se odazvao ovom pozivu i regulisao svoje obaveze i prihvatio da plati obavezu na rate – rekao je Vesić i dodao da će Direkcija još jednom pozvati sve investitore da plate svoje obaveze na rate i izbegnu plaćanje sudskih troškova i zatenih kamata.
Najveći deo dugovanja nastao je u periodu od 2004. do 2011. godine korišćenjem zakonske mogućnosti da se prilikom sklapanja ugovora plati samo 10 posto ugovorenog iznosa, čime se sticalo pravo na građevnisku dozvolu i otpočinjanje gradnje.
– Nakon toga neki investitori su jednostavno prestajali sa plaćanjem, objekte su završavali i u određenom broju ih prodavali na tržištu nekretnina, a obaveze prema gradu su ostale neizmerene. Prethodna gradska uprava se ovim problemom nije bavila i niko ove investitcije nije kontrolisao. Novi zakon o planiranju i izgradnji omogućava da svaki investitor, ako ispunjava uslove, dobije građevinsku dozvolu za 28 dana, smanjene su naknade za građevinsko zemljište ali će se striktno naplaćivati i niko više neće moći da vara državu i kupce- rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, grad u prošlosti nije uspevao da naplati ove naknade jer se odlukom tadašnjeg gradskog rukovodstva, Direkcija u spornim ugovorima obezbeđivala menicama za fizička lica i ugovornim ovlašćenjima za pravna lica.
On je naveo da će novim zakonskim odredbama o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate, investitori biti dužni da kao sredstvo obezbeđenja dostave neopozivu bankarsku garanciju ili da uspostave hipoteku na objektu u korist grada, osim u slučaju ako grade stambeni objekat od 200 kvadrata.
Vesić je napomenuo da bi građani trebalo da znaju da se naknada za građevinsko zemljište koristi za itzgradnju infrastrukture odnosno za puteve, vodovod, kanalizaciju, ali i škole i obdaništa. Za 26 milijardi dinara koji su omogućeni ovim investitorima da zarade umesto da plate gradu, moglo je mnogo važnih objekata za život građana da se izgradi, istakao je Vesić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
