Prema podacima Sekretarijata za komunalne i stambene poslove u svih 17 gradskih opština ima oko 15.000 pasa lutalica, od 2005. do 2010. godine broj ujeda je porastao za 279 slučajeva. Rešenje ovog problema je mnogo kompleksnije nego što se čini, pa je Grad osmislio novu Strategiju rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka, koja predviđa njihovo evidentiranje na teritoriji grada i formiranje jedinstvene baze podataka.Taj dokument predviđa i uvođenje u pravni status staratelja uličnih životinja, odnosno ljudi koji lutalicama obezbeđuju hranu i negu.
Pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin je prilikom prezentacije ove strategije naglasio da se ona temelji na načelu humanosti i CNR-u koji podrazumeva da se životinje hvataju, sterilišu, čipuju i vrate na mesto odakle su i uzete. Inače, tokom 2010. godine sterilisano je više od 5.500 životinja.
Strategijom je propisano i uvođenje i naplata lokalne komunalne takse za držanje kućnih ljubimaca, koja bi odlazila u svrhu njenog sprovođenja, kao i izgradnja ekoloških zona – parkova za pse, gde bi se oni mogli slobodno kretati.
Pored toga, od 2008. godine sprovode se mere pomoći udruženjima građana koja imaju prihvatilište za napuštene pse, pokrenute su inicijative za osnivanje Policije za životinje, Hitne veterinarsko-medicinske pomoći za životinje i SOS telefona za prijavu zlostavljanja životinja.
Jedan od ključnih koraka u cilju uspešne borbe za smanjenje pasa lutalica je i prenos nadležnosti nad Veterinarskom ustanovom „Veterina Beograd“, 2009. godine, čime je grad osposobio službu da u skladu sa politikom grada sprovodi mere zaštite zdravlja ljudi i životinja.
Glavni problemi u sprovođenju strategije su nepoštovanje zakona, neefikasna kontrola nadležnih organa i neadekvatno kažnjavanje neodgovornih vlasnika.
Od početka godine 804 građana prestonice podnelo je zahteve za nadoknadu štete zbog napada i ujeda pasa. U 388 slučajeva postignuto je sudsko poravnanje i isplaćena šteta. Takođe, mnogim vlasnicima pasa, koji se nisu pridržavali Odluke o držanju domaćih životinja koja je stupila na snagu 1. oktobra ove godine, kao i onim ranijim „prestupnicima“ izrečene su propisane kazne. Tačnije, za prekršaj se izriču novčane kazne od 5.000 do 25.000 dinara, koliko se otprilike kreće i visina naknade za oštećenog. Ukoliko se utvrdi da je zbog bahatosti vlasnika neko teže povređen ili je smrtno stradao zbog ujeda psa, taj podleže krivičnom gonjenju i preti mu višegodišnja robija.
Drobac: Strategija je prevara
Danica Drobac, predsednik Evropske inicijative 17, kaže da je ova strategija prevara, jer osim moralnog, ona ne obavezuje ni na jedan drugi način.
-Neko je napravio aferu psi i svi je samo podgrevaju. Ono što treba promeniti je odnos sistema prema psima, treba uvesti nove vrednosti, a to niko ne radi. Niko se ne bavi ljudima koji maltretiraju pse. Ono što treba napraviti je dugoročan program koji će biti utemeljen na svetskim iskustvima i koji će biti potkrepljen stručnim znanjem. Problem je i u tome što grad odbija da sarađuje sa nevladinim sektorom. Ono što treba uraditi jeste da se CNR pravno potvrdi, starateljske pse treba ostaviti na miru i neophodno je pozabaviti se vlasnicima pasa na jedan ozbiljan način – objašnjava Drobac.
Psi žive u zgradi
U Mirijevu u ulici Mihaila Bulgakova 58 psi koji nemaju vlasnike žive u zgradi i pojedini stanari se plaše.
– Već nekoliko meseci živim u ovoj zgradi i užasno se plašim pasa koji se šetaju po spratovima, a najviše se plašim noću. Obraćala sam se Zoohigijeni u nameri da rešim ovaj problem, ali se niko nije odazvao- kaže Marija K.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
