Male kazne motivišu divlje taksiste

 Ako tom broju dodamo i „divlje“ taksiste koji nemaju potrebne papire, kao i one koji iz drugih mesta dolaze u Beograd da rade, dolazimo do podatka da se za sve manji broj mušterija u prestonici „nadmeće“ nešto više od 8 hiljada taksista. Studija novosadskog Fakulteta tehničkih nauka iz 2005. godine tvrdi da je Beogradu potrebno 4.500 taksi vozila. U ovakvoj situaciji, taksisti su onemogućeni da od svog rada žive i istovremeno plaćaju državne dažbine i ispunjavaju tehničke standarde vozila koji se od njih zahtevaju, saglasni su sagovornici Danasa.

Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza auto-taksi udruženja, kaže da je broj legalnih taksi vozača u Beogradu fiksiran i da se prirodnim odlivom njihov broj polako smanjuje. Mnogo veći problem, prema Bjeliću predstavlja odbijanje države da se posveti rešenju pitanja taksista koji voze bez neophodnih dozvola.

– Divlje taksiste i one koji sa prebivalištem u drugim gradovima voze u Beogradu državni organi ne kažnjavaju. To ostavlja legalne taksiste bez ikakve zaštite koji zbog toga ne mogu da zarade dovoljno da bi platili poreze i održavali vozni park – kaže Bjelić. Prema njegovim rečima, institucije vlasti su mnogo revnosnije kada treba kažnjavati legalne taksiste zbog raznoraznih prekršaja. On dodaje, da je uklanjanje ilegalnih taksista preduslov za sređivanje situacije u javnom auto-taksi prevozu.

– Ako vlast taj problem u skorije vreme ne reši, onda su ili korumpirani ili nesposobni – zaključuje Bjelić.

Da taksisti svojom zaradom ne mogu da pokriju troškove na koje ih obavezuju zakoni, smatra i Milivoje Armuš, direktor Bg taksija.

– Da bi taksista imao jednaku platu kao i vozač GSP, on mora dnevno da uzme 10 do 12 vožnji. A danas je to skoro nemoguće – navodi Armuš. On smatra, da su kazne kojim država sankcioniše taksiste koji dolaze iz drugih mesta toliko male, da „umesto da sprečavaju, one čak i motivišu ljude da ignorišu propise“.