Moderni svetski nomadi

Nekima od njih je to postao i način života, te putuju od mesta do mesta, zarađujući tek onoliko koliko im je potrebno za osnovne potrebe, uglavnom hranu i smeštaj. Među njima najviše ima muzičara. Međutim, za ove aktivnosti potrebne su i dozvole, inače se plaća kazna. Pojedini gradovi, uključujući Beograd, uveli su red i u ovaj „sektor”, te se organizuju i audicije za izvođače koji potom dobijaju pravo na nastup na određenoj lokaciji. A da bi stranci svoja umeća pokazali u našoj prestonici, oni se moraju prijaviti Turističkoj organizaciji Beograda (TOB).

– Po pravilniku koji je napravljen prošle godine, umetnik-izvođač mora TOB-u blagovremeno da priloži svoj zahtev za nastupanje na određenoj lokaciji. Na osnovu toga, Sekretarijat za kulturu izdaje dozvolu koja važi 24 sata. Kopija tog rešenja se dostavlja izvođaču, a obaveštava se i MUP – objašnjavaju za Danas u TOB-u. Lokacije na kojima se sme nastupati su Knez Mihailova, Trg republike, Kalemegdanski park, Terazije, Bezistan, podzemni prolazi po centru grada, Skadarlija, Ušće, zemunsko šetalište, Banovo brdo, Vukov spomenik i druge. Međutim, prošle godine je samo jedan strani izvođač nastupao u Beogradu, po ovoj proceduri.

Sajt „Nomad Wiki” svrstava Beograd među gradove povoljne za ovakvu vrstu performansa. Ipak, nije i najidealniji, jer je dinar slab. Navodi se da treba i paziti na policajce koji prolaze s vremena na vreme. “Lako ih je prepoznati jer svi ulični prodavci brzo pakuju svoje stvari i nestaju. Gledajte šta oni rade i vratite se kasnije kada se sve vrati u normalu”, piše na ovom sajtu. Takođe, ističe se da iako prolaznici nemaju ništa protiv da prilože koji dinar, potrebno je dosta vremena da se skupi neka ozbiljnija suma, tako da Beograd nije jedan od onih gradova u kome se od uličnog muziciranja može čak i skromno živeti. Zbog slabe valute, a visokih cena, teško se skuplja novac i za pristojan obrok.

Inače, Evropa se smatra najboljim mestom za ulične umetničke aktivnosti, pogotovo Irska, Engleska, Nemačka, dok na ostalim kontinentima situacija varira. Londonska podzemna železnica je stecište raznoraznih muzikanata. Francuska, Belgija i Austrija bogate su trgovima na kojima se može nastupati, dok recimo u Španiji i Grčkoj muzičari plaže vide kao svoje pozornice. Prema mišljenju mnogih svetskih putnika, najbolje destinacije za ulične vratolomije i druge nastupe su: Amsterdam, Kopenhagen, Dablin, Berlin, London, Barselona, Čikago, Nešvil, pa čak i Nju Delhi ili Marakeš, koji ne garantuju možda dobru zaradu, ali pružaju nezaboravno iskustvo.

Prag najpovoljniji, u Japanu oprezno

Kažu da u centru Praga jedan muzičar može za sat da zaradi onoliko koliko prosečan Čeh za nedelju dana. U Japanu je preporučljivo da se svira po metrou, a ukoliko se odlučite da zasvirate na ulici, priča se da možete imati posla sa jakuzama, odnosno japanskom mafijom, koja će tražiti svoj deo zarade. Tajland je pogodan za klarinetiste, s obzirom na to da kralj ove zemlje, Rama IX, i sam svira taj i mnoge druge instrumente i veliki je ljubitelj džeza. U Latinskoj Americi muzičari se obično nakače na autobuse i pevaju putnicima, dok su u SAD-u, Nešvil i Čikago popularne destinacije, pogotovo za ljubitelje bluza, ni Kanada nije loše mesto za ulične izvođače, naročito za vreme festivala koji su posvećeni upravo ovim umetnicima.