Stanare više niko ništa ne pita

Kako je Danas ranije pisao Gradsko stambeno u tenderu čitav posao održavanja više od 11.000 beogradskih ulaza tretira kao jednu partiju iz čega i proističe visoka bankarska garancija od 37,5 miliona dinara što firma koja dobije posao mora da položi. To je, prema rečima vlasnika malih firmi, u suprotnosti sa prethodnom praksom javnih nabavki koje je raspisivalo to preduzeće, gde su poslovi sličnih obima bili podeljeni na više partija, što je većem broju malih preduzeća omogućavalo „deo kolača“. Oni dodaju da ova promena u čitav posao uvodi firmu koja će držati monopol, a već je poznato i koje preduzeće iz Srbije u toj delatnosti jedino može da položi tako visoku bankarsku garanciju.

Male firme tvrde da ovo predstavlja direktno kršenje Zakona o javnim nabavkama u čijem članu 10 stoji da je naručilac prilikom raspisivanja tendera dužan da omogući što je moguće veću konkurenciju. Oni su od Republičke komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama zatražili intervenciju, i tender je privremeno stopiran. Ipak, Komisija je 17. marta ove godine donela odluku da raspisivanje javne nabavke u tom slučaju nije u sukobu sa članom 10 zakona.

Iz Gradskog stambenog kažu da je posao tretiran kao jedna celina kako bi „zadovoljili objektivne potrebe naručioca (Gradskog stambenog ) u pogledu poslovnog, finansijskog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta budućeg izvođača“. Smatraju da će samo jedan ponuđač podići efikasnost, odgovornost i kvalitet u čišćenju ulaza.

A kvalitet usluge, konkretno njena kontrola, još je jedna tačka razdora između predstavnika malih preduzeća i Gradskog stambenog. Naime, u prošlosti, dokaz da je zgrada očišćena na adekvatan način bio je radni nalog koji je morao da potpiše predsednik skupštine stanara ili ovlašćeno lice. Prema ugovorima koji su regulisali odnos malih preduzeća i Gradskog stambenog, u koja je Danas imao uvid, posao je mogao da bude plaćen tek kada se dostavi faktura i potpisani radni nalog i to je bio mehanizam koji je štitio građane od loše urađenog posla. U pozivu za podnošenje sporne javne nabavke, taj sistem je napušten i umesto njega posao se naplaćuje na osnovu specifikacije o izvršenim uslugama koje potpisuju ovlašćena lica Gradskog stambenog i firme koja čisti. Potpis predstavnika stanara se više ne spominje. Predstavnici malih preduzeća u ovome vide mogućnost da firma uradi loše ili uopšte ne obavi posao, a da pritom stanari zgrade nemaju način da reaguju.

Iz Gradskog stambenog smatraju da se ovom promenom ništa suštinski ne menja i da je ugovorni odnos, kako sa građanima, tako i sa firmom koja će posao da obavlja, mehanizam koji će da obezbedi da posao bude izvršen na zadovoljavajući način.

– Iz teksta modela ugovora može se uočiti da zahtevamo izuzetno visok nivo kvaliteta izvršenja usluge i odgovornost izvršilaca, uz mogućnost raskida ugovora, aktiviranja bankarske garancije kao sredstva obezbeđenja kao i svih drugih kontrolnih mehanizama kojima se upravo štite stanari – navode iz Gradskog stambenog.

Male firme se bore za opstanak

Poziv za podnošenje ponuda u postupku javne nabavke za redovno održavanje higijene zajedničkih delova stambenih zgrada je prvi put raspisan u januaru ove godine. Ipak, kako se tender, sa svakim podnošenjem zahteva za zaštitu prava Republičkoj komisiji koja o tome odlučuje, do njenog rešenja stopira, odluka o firmi koja će ovaj posao obavljati u naredne tri godine još uvek se ne nazire. Do sada, u ovom postupku javne nabavke, bilo je sedam zahteva za zaštitu prava.