Prilikom upisa u muzičku školu prijemni je uradio za svega deset minuta. Sa samo 10 godina osvojio je prvo veilko priznanje, a danas Nikola Vučičević, petnaestogodišnji virtuoz, inače učenik srednje muzičke škole „Davorin Jenko“ , svoje muzičko umeće usavršava i na Pariskoj akademiji u klasi maesta Konstantina Boginoa, a uspesima koje ređa definitivno je opravdao svoju upornost da se umesto tenisa, što je familijarna tradicija Vučićevića izbori za svoju veliku ljubav, klavir.
-Za razliku od većine dece koja sviraju klavir i koja najčešće počinju da sviraju već u trećoj ili četvrtoj godini života, Nikola je prvi put seo za klavir tek u osmoj godini. Da nije bilo nekih slučajnosti, verovatno bi se bavio tenisom po uzoru na svog oca i starijeg brata. Međutim, bilo kako bilo, Nikola je već od samog početka pokazao veliku ljubav, strast, ali i talenat za sviranje klavira. Ono što je posebno interesantno, bez obzira na ogromno vreme koje provodi u školi i kod kuće baveći se muzičkim obrazovanjem, ne pokazuje ni malo želje za sviranjem na nekom drugom instrumentu. Za njega postoji samo klavir – kaže Nataša Vučićević, Nikolina mama.
Od malena Nikola uglavnom svira kompozicije za koje je potrebna i fizička snaga, ali i velika brzina izvođenja. Posebno uživa u brzoj i živoj interpretaciji. Naročito voli kompozitore kao što su Mocart, Betoven, Šuman, Šopen, Rahmanjinov . Za sada je njegov program usredsređen većinom na klasične kompozicije, što je u velikoj meri uslovljeno i obrazovnim programom u muzičkoj školi. Nikola svira dva do tri sata na dan, a za druženje za ostalom decom ostaje veoma malo vremena.
– To su uglavnom drugovi sa kojima zajedno ide u muzičku školu. Prema tome, nema odlazaka na utakmice, sedenja po kafićima, ili igranja basketa i fudbala. Roditelji dece koja se na ovaj način ozbiljno bave muzikom, suočeni su sa stalnom obavezom nadzora i zajedničkog praćenja školovanja i napredovanja. Ukoliko se deca prepuste samostalnom odlasku i povratku iz škole, najčešće gradskim prevozom, dolazimo do velikog i nepotrebnog gubitka vremena, zamora i smanjenja neophodne koncentracije za vežbanje. Zato je najčešće jedan od roditelja angažovan da po ceo dan prati satnicu odlazaka i dolazaka na nastavu, časove, ali i ostale van nastavne aktivnosti- objašnjava Nataša.
Nastupao je na takmičenjima u velikom broju evropskih država, što mu je omogućilo da upozna i vidi dosta poznatih gradova.
-Za nastup u Beogradu po svoj prilici postoje veoma male šanse, jer čini se da Beograd i onako veoma malo posvećuje pažnje klasičnoj muzici, a posebno muzici koju bi izvodili mladi muzičari. Mislimo da je za neki ozbiljniji napredak potrebno mnogo više takmičenja i slobodnih koncerata gde bi se deca međusobno sučeljavala, odmeravala svoje znanje i umeće, gde bi se oslobađala za samostalan nastup i sticala tako neophodno samopouzdanje. Otuda su oni koji nameravaju ozbiljno da se bave klasičnom muzikom uglavnom upućeni na odlazak u inostranstvo i nastavak školovanja. Uostalom, zar nam i naši teniseri nisu dobar primer da je za uspeh potrebno stalno učenje, ali i takmičenje i sučeljavanje na međunarodnom nivou- kaže Nikolina mama.
Nikola je do sada osvojio sedam nagrada na međunarodnim takmičenjima za mlade pijaniste u Rimu, Firenci, San Sebastijanu, Bolonji i Breši i to četiri treća, dva druga i jedno prvo mesto. A u aprilu ove godine, Nikola je u Italiji na takmičenju pod nazivom „The 6th international music competition- Musile de Piave- Lido di Jesolo“ osvojio 80 bodova u kategorije D pijanoforte do 17 godina.
Kao najveći izazov, do sada, doživeo je takmičenje u Padovi, koje je trajalo deset dana.
Takmičenje u Padovi
– Bio sam ubeđen de će pobediti Rusi i Japanci, ali nisu uspeli da se plasiraju ni na jedno od prva tri mesta. Ja sam osvojio treće i bio sam presrećan! Svirao sam kompozicije Baha, Betovena i Lešhorna i žiriju se jako dopala moja izvedba – kroz osmeh priča Nikola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
