„Ne prihvatamo stav po kome su posečeni platani u Bulevaru kralja Aleksandra završena priča, koja ne zaslužuje da se o njoj dalje govori“ – rekao je Milan Radonjić iz ekološkog pokreta Zeleni talas, otvarajući u SKC-u okrugli sto pod nazivom „Dosije Bulevar“. Svi govornici su se složili u oceni da je reč o „katastrofi koja se dogodila Beogradu na njegovom jedinom pravom Bulevaru“.
– Ovo nije završena priča, jer varvarstvo na Bulevaru sigurno nije ni prvi, a verovatno ni poslednji ovakav slučaj. Pogledajte šta se dogodilo na Ušću, gde smo usred prelepog parka dobili šoping mol monstruoznih razmera, a sada čujemo da se na tom mestu planira i trkačka staza. Ne, ovo nikako nije završena priča. Nije kraj već početak. Seča drvoreda u Bulevaru je paradigma i ogledalo jedne vlasti koja svoje planove sprovodi u delo ne obazirući se na stvarnost, volju građana i potrebe grada.
Vladimir Živanović, „drveni advokat“, koji je sopstvenom akcijom i upornošću od seče sačuvao jedini preostali platan na uglu Jagićeve i Bulevara. predložio je da se na ovom mestu napravi „džepni park“, koji, kako je rekao, može poslužiti kao podsticaj za buduće akcije unapređenja životne sredine i podizanje ekološke svesti građana Beograda i Srbije.
Desanka Čulić, dekan Fakulteta za zaštitu životne sredine Union Beograd, pozvala je na što veći broj predloga građana prema ekspertima na Univerzitetima i na jaču interakciju između civilnog društva i ekspertskih grupa. Muzičar Antonije Pušić (Rambo Amadeus), pozvao je građane da se ne plaše da budu aktivni i da kritikuju vlast.
Profesor Branislav Jovin, sa Akademije inžinjerskih nauka, primetio je, između ostalog, da projekat rekonstrukcije zapravo nema svog projektanta, jer se sve menja u hodu i prilagođava ad hok, i da ne postoji sinhronizovani plan koji je po zakonu uslov za počinjanje radova.
On je skupu predstavio inicijativu predsednika Akademije arhitekture Mihaila Mitrovića, da se na Bulevaru kralja Aleksandra postavi spomenik drveću koje je uništeno bahatom samovoljom vlasti. Takođe je predložio da se samodoprinosom skupe sredstva, a da se za konkretnu formu spomenika opredele građani na javnoj raspravi.
Profesor Mihailo Maletin ukazao je na činjenicu da je novo rešenje uređenja Bulevara potpuno prilagođeno automobilima, dok se u svetu radi tako da se prvo ispune potrebe pešaka, pa javnog prevoza, pa tek onda privatnih automobila.
– Kod nas je sve podređeno automobilima – rekao je Maletin, i dodao da ćemo umesto malih, zakrčenih ulica, uskoro imati velike zakrčene ulice, što se ne može nazvati pametnim rešenjem, već još većim problemom.
U drugom delu rasprave zaključeno da se ovaj skup obrati Agenciji za borbu protiv korupcije sa do sada sakupljenim informacijama i zahtevom da se utvrde sve činjenice o ovom višemilionskom projektu Skupštine grada, budući da se od vlasti ni po jednom pitanju ne može dobiti odgovor. Dogovoreno je da se otvorenim pismom pozove predsednik Boris Tadić da se izjasni po ovom pitanju, prvenstveno kao građanin Beograda i Srbije, i da svojim autoritetom spreči da se ovakva varvarstva ubuduće događaju u prestonici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
