Zakon o održavanju stambenih zgrada propisuje da je dužnost i obaveza vlasnika stanova da se staraju o održavanju zajedničkih delova zgrade kao što su fasada, krov, lift. O organizovanju poslova održavanja, radovima koji će se izvoditi, kao i o sredstvima neophodnim za njihovu realizaciju, odlučuje skupština zgrade saglasnošću većine vlasnika stanova. Ova odredba važi za sve objekte, bez obzira da li su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ili nisu.
Međutim, Nina Malinovski, v.d. predsednica Upravnog odbora Kluba predsednika skupština zgrada, kaže za Danas da je pomenuti Zakon prilično neprecizan, jer se njime propisuje obaveza održavanja ali ne i obaveza formiranja skupštine zgrada, pa samim tim ne postoji ni obaveza plaćanja za njihovo održavanje.
– Imovina jedne zgrade smatra se privatnom imovinom vlasnika stanova. Oni formiraju skupštinu koja treba da utvrdi iznos, po metru kvadratnom, koji stanari treba da plaćaju za održavanje i ako se skupi 50 odsto, plus jedan, potpisa odluka je obavezujuća i za one koji je nisu potpisali. Problem, međutim, nastaje ukoliko nije formirana skupština, jer u tom slučaju niko ne snosi odgovornost, ako se desi da nekom deo fasade padne na glavu. Zgrade koje ostvaruju prihod od iznajmljivanja prostora, reklama ili antena, mogu da finasiraju održavanje, ali šta ćemo sa zgradama koje nemaju dodatnih sredstava, a ni stanari nemaju novca za te namene. Takve zgrade propadaju, fasade se obrušavaju, a ljudi ginu u liftovima – ističe Malinovski.
Kad je reč o zgradama koje su svoje održavanje poverile JP Gradsko stambeno po prijavi da postoje delovi fasade skloni padu, radnici tog preduzeća izlaze na teren. Obezbeđuje se mesto postavljanjem zaštitnih traka ili ograda i izdaje nalog za rad izvođaču da pregleda fasade i obije delove sklone padu.
– Naše preduzeće nema obavezu preventivnog delovanja, već isključivo reaguje po prijavi stanara. Ipak, novo rukovodstvo preduzeća naložilo je da 100 inženjera vanredno pregleda sve fasade zgrada koje su u sistemu održavanja, a ima ih 14.000, kako bi se predupredile potencijalne neželjene situacije kakva je nedavno bila u Makedonskoj ulici. Za sada je teško doći do trajnijeg rešenja problema s obzirom na to da je prema postojećem zakonu, sva odgovornost na stanarima koje loša materijalna situacija često onemogućava da na vreme reaguju i spreče uršavanje zgrade – objašnjavaju iz Gradskog stambenog.
Inicijativa za izmenu Zakona
Grad je pre nekoliko meseci pokrenuo inicijativu za izmenu Zakona o održavanju stambenih zgrada, kako bi se fasade, liftovi i krovovi u slučaju opasnosti po bezbednost, proglasili javnim interesom i tako se zakonski omogućilo Gradu da interveniše zajedno sa stanarima. Pored toga, izmenom Zakona, ukoliko do nje dođe, sve zgrade koje nemaju potpisan ugovor sa nekim preduzećem za održavanje, održavaće JP Gradsko stambeno, navode u ovom preduzeću.
Procena
Prema gruboj proceni stručnjaka Gradskog stambenog obnova fasade zgrade od pet spratova sa 20 stanova, mogla bi da košta oko tri miliona dinara. Cena zavisi od površine, tipa fasade, od toga da li je reč o klasičnoj fasadi ili postoje neki ornamenti, da li je potrebno vršiti restauraciju nekih delova fasade. „Mi nudimo mogućnost otplate na 24 mesečne rate. Ukupna cena radova deli sa ukupnom kvadraturom zgrade, a zatim se ta cifra množi sa kvadraturom svakog stana pojedinačno“, objašnjavaju u ovom preduzeću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
