Tokom ovog leta svakog dana Biblioteku šabačku poseti oko 700 korisnika i pritom pozajmi oko 2.000 knjiga i slikovnica. U odnosu na ranije godine to je znatno povećanje, a svakodnevno čitaonicu koriste na desetine članova biblioteke, i to su mahom studenti i učenici. U odnosu na broj stanovnika, u samom gradu oko 60.000, zavidan je broj članova – 15.000, od kojih su 12.000 aktivni.
U eri kompjutera i televizije, kao glavne preokupacije, ali i simptomatičnu osobinu da se sve manje čitaju knjige Biblioteka šabačka se pokazala kao izuzetan i nezaobilazan stub kulture. Šabačku biblioteku posebno krase mladi jer ih je sve više, i taj krug se širi jer su im široko otvorena vrata za njihova interesovanja i predloge.
Programi za mlade polaze od knjige i vraćaju se knjizi, jer to i je temelj ove civilizacije. Na primer u okviru projekta „Biblišina ringeraja“, koji je predstavljen i u Narodnoj biblioteci Srbije, deca su aktivni učesnici priča i bajki. Pa tako za „Alisu u zemlji čuda“ pojavili su se glavni junaci ove knjige, naravno kostimirani, a na stotine dece iz vrtića i škola moglo je u dvorištu biblioteke da razgovara sa svojim junacima i da sve to nadogradi svojom maštom. Posle toga na policama pa ni u depoima nije bilo nijedne bajke, sve su praktično bile kod mladih čitalaca.
– Naredni ciklus posvećen je našim narodnim pričama i bajkama. Pa ćemo na svojevrstan način oživeti „Baš Čelika“, pojaviće se „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, jer deca imaju čudesnu maštu da ožive reč. „Obradićemo“ i našeg Branislava Nušića, a deca iz naših radionice pripremiće biografiju, scenario, kostime, uloge da na najbolji način predstave ovog veoma aktuelnog komediografa, što je učenje na najbolji način. Za najmlađe, decu do tri godine, pripremili smo knjige u obliku igračaka, što je prvi susret i dodir sa knjigom. To je povod da ovde dođu roditelji, razgovaraju sa pedagozima, vaspitačima, čak i sa pedijatrima, jer zna se da ukoliko roditelji čitaju knjige, onda to prenose i na svoju decu. To je vezivanje za svet knjiga i umetnosti, što je stvaranje navike za buduća vremena, kaže Kristina Arsenović, profesorka književnosti i pokretač brojnih aktivnosti za mlade u Biblioteci šabačkoj.
Deca su posebna aktivna u okviru svojevrsnog lutkarskog pozorišta, koje je u Šapcu ugašeno šezdesetih godina prošlog veka. Lutkarski deo pripreme učenici Škole za primenjenu umetnosti ili radionice obavljaju u Predškolskog ustanovi „Naše dete“. Ali, najvažnije je da deca razmišljaju o ulozi koju obavljaju, jer se ne pojavljuju na sceni, ali zato glasom moraju da uđu u lik. Postoji i klub recitatora, lepog pisanja, a najzahtevnije su dramske predstave. Prošle godine priređen je komad o Njegošu, pa od scenarija, scenografije, rekvizita, glume, sve su to pripremili mladi članovi biblioteke za predstavu koje se ne bi postidele ni veći pozorišni ansambli.
Kao retko ko u ovom društvu Biblioteka šabačka okrenuta je mladima. I to ne samo u okviru književnosti već je otvorena i za organizovanje tribina o interesovanjima i problemima mladih.
– Mislim da su to mladi prepoznali, i da imaju poverenje u nas, i zapravo smo svi mi jedna velika porodica. Imamo jedinstven sajt www.knjigozderi, gde mladi iskazuju svoje stavove, interesovanja, ali i ukazuju na probleme. Može se reći da u ovom vremenu deca ne znaju da se igraju pa i druže. Svet kompjutera je virtuelan, ali u životu treba živeti, i ovde u biblioteci pruža im se prilika da se iskažu. Važno je da se osete da su važni, da im neko poklanja pažnju i uvažava njihovo mišljenje, napominje Kristina Arsenović.
Na primer, mladi čitaoci učestvuju i u politici nabavke knjiga, pa su tako želeli više stripova. Biblioteka je popunila svoje fondove sa stripovima i oni su izloženi na vidnim mestima.
Biblioteka šabačka sa oko 200.000 knjiga jedna je od najbogatijih u Srbiji. Prilikom rekonstrukcije zgrade za stopedesetogodišnjicu postojanja i rada, 1997. godine, uređeno je novih 400 kvadrata u potkrovlju koje sada služi kao čitaonica. Sama zgrada nalazi se u bivšem vladičanskom konaku, podignutom sredinom 19. veka, i sigurno je najlepše arhitektonsko zdanje Šapca. Međutim, po restituciji postoji i zahtev da se zgrada vrati SPC, mada je vladika šabački Lavrentije prilikom osveštavanja renovirane zgrade rekao da biblioteka kao hram knjige to treba i da ostane. Ipak, uz veliko angažovanje direktorke Biblioteke mr Sonje Bokun Đinić u toku je izgradnja aneksa biblioteke. To bi praktično bio prvi pravi namenski prostor za jednu ustanovu kulture u Šapcu. Aneks se prostire na više od hiljadu kvadrata, a do sada su završene tri četvrtine potrebnih radova. Preostaju instalacije i mašinski radovi. Ovde će biti sabrana periodika, naravno najviše prostora ostavljeno je za decu, a biće i dvorana za programe iz kulture. U ovoj godini za radove je obezbeđeno 16 miliona dinara, a polovinu od toga će obezbediti Ministarstvo kulture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
