Pokret „Pozitivno Užice“ zatražio je od gradske vlasti da odustane od podizanja kredita u iznosu od 180 miliona dinara, smatrajući da je to pogubno za grad, jer je budžet u „katastrofalnom stanju“, i predlaže da se, umesto toga, emituju municipalne obveznice za finansiranje kapitalnih projekata. S druge strane, u gradskoj upravi kažu da je kreditno zaduženje povoljnije od emitovanja obveznica.
Kako je Danas pisao, nakon prošlogodišnjeg kredita od 130 miliona dinara, gradska vlast namerava da se zaduži još jednim kreditom od 180 miliona dinara, od čega bi 130 miliona poslužilo za kapitalne projekte, a ostatak od 50 miliona za tekuću likvidnost budžeta. Istakavši da „nije sigurno da će kredit biti uzet u predloženom iznosu“, kao i to da se „za sada sa sigurnošću ne može navesti za koje projekte će biti utrošen iznos od 130 miliona dinara“, gradonačelnik Tihomir Petković je objasnio da iznos i namena kredita zavise od toga da li će biti prodata parcela u bivšoj kasarni za 1,7 miliona evra i da li će Vlada Srbije uplatiti gradu oko 30 miliona dinara, kao razliku između već uplaćene sume i traženog iznosa za sanaciju šteta od poplava i klizišta.
Istakavši da je skupštinska većina okupljena oko SNS i SPS krajem prošle godine usvojila niz odluka zbog čega će porez na imovinu biti veći, Branislav Mitrović, predsednik užičkog pokreta „Pozitivno Užice“ naveo je da je posle predloga Gradskog veća o novom kreditnom zaduženju jasno da se vlast u Užicu oslanja na „tri stuba – uvećanje poreza i nameta građanima, nova zaduživanja i prodaja gradske imovine.
– Po ko zna koji put pozivamo gradonačelnika i gradsku vlast da krenu sa uvođenjem reda u javnom sektoru, da pod lupu stave sve javne nabavke, da preispitaju sve rashode u budžetu, da konačno smanje plate i naknade svim funkcionerima i direktorima javnih preduzeća i ustanova, da ukinu naknade i privilegije članovima nadzornih odbora – poručio je Mitrović. Ukoliko se to uradi, kako je istakao, neće biti potrebe za kreditom od 50 miliona dinara za tekuću likvidnost budžeta, a u suprotnom taj iznos neće biti dovoljan, jer će uslediti nova zaduživanja.
Zatraživši od gradske vlasti da saopšti da li kreditom od 130 miliona dinara namerava da finansira završetak starih ili početak novih kapitalnih projekata, Mitrović se pita zbog čega se užička vlast opredelila za zaduživanje kod poslovnih banaka, a nije razmotrila mogućnost emitovanja municipalnih obveznica, ocenivši da raste broj lokalnih samouprava koje na taj način obezbeđuju novac za kapitalne investicije.
– Odluka da se grad zaduži kod poslovnih banaka, a ne preko emisije opštinskih obveznica, ostavlja prostor za sumnju da postoji namera da se nekoj od banaka obezbedi dobra zarada, a ne mogućnost građanima i pravnim licima da kupujući obveznice nešto zarade. Interesovanje građana i pravnih subjekata u gradovima koji su emitovali obveznice bilo je veliko, jer građani vide da se njihov novac ulaže u projekte koji oni koriste. Kamate su veće nego da štede kod banaka i na njih se ne plaća porez na dobit od 15 odsto, kao na ostale vidove štednje – poručio je Mitrović.
U gradskoj upravi za poslove finansija, računovodstva i privredu Danasu je rečeno da je zbog kamata kreditno zaduženje povoljnije od zaduženja za emitovanje municipalnih obveznica. S druge starne, kako ističu, za pripremu kompletne procedure za emitovanje obveznica potrebno je oko šest meseci. Uz navode da nije urađena uporedna analiza, u toj upravi smatraju da su kamate za zaduživanje municipalnim obveznicama veće od kamata na kredite kod poslovnih banaka, te da računaju da bi grad mogao da dobije kredit sa kamatom koja neće preći četiri odsto sa uključenim tromesečnim euriborom.
Neuspeo pokušaj
Pre četiri godine Užice je sprovelo kompletnu proceduru za emitovanje municipalnih obveznica u vrednosti 3,2 miliona dinara za refinansiranje kredita za izgradnju primarnog kraka gasovoda, kupovinu prostora za JP Direkcija za izgradnju, rekonstrukciju vrtića Bambi, izgradnju mlečne pijace, putne, vodovodne mreže i zatvorenog bazena. Međutim, od toga se odustalo, zbog kamate koja je u to vreme bila oko 7,5 odsto. Raspisan je tender za kredit kod poslovnih banaka koje su, kako podsećaju u gradskoj upravi, ponudile novac sa kamatom od 3,72 odsto.
Budžet nije prezadužen
Trenutno kreditno zaduženje gradske kase je 380 miliona dinara, što je oko 17 odsto od prošlogodišnjeg budžeta, a Zakonom o javnom dugu predviđeno je da se budžet može zadužiti za kapitalne investicije do 50 odsto. S druge strane, ukupna godišnja rata po svim kreditima, sa glavnicom, kamatom i kursnim razlikama, iznosi oko 7,2 odsto i daleko je manja od zakonskog ograničenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
