Kada izostane partnerski odnos vlasti i građana, kada se važne informacije nude paušalno ili se čak prikrivaju od javnosti, onda nije moguće racionalno rešavati probleme, graditi poverenje i realizovati projekte, bez obzira na to koliko su oni važni.
To ilustruje primer iz užičkog sela Gorjani, gde je planirana izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz celog grada, ali projekat je zaustavljen, jer se meštani, zajedno sa komšijama iz sela Krvavci, protive gradnji. Iako nije urađena studija uticaja na životnu okolinu, projekat je započet tako što je država obezbedila najveći deo finansiranja, ali je potom stopiran zbog protesta meštana.
U ravničarskom selu gradska vlast je, u saradnji sa državom, i pored dugogodišnjeg protivljenja meštana, odlučila da gradi postrojenje vredno 15 miliona evra, ali ostvarenje tog projekta, veoma važnog za grad, dovedeno je u pitanje, jer meštani ne odustaju od svojih stavova.
Stanovnici Gorjana strahuju da će buduće postrojenje ugroziti životnu sredinu i zdravlje njihovih porodica, jer bi trebalo da se gradi u blizini njihovih njiva, porodičnih kuća i seoske škole i podsećaju da ne postoji studija o uticaju na životnu sredinu i da nisu o svemu dovoljno informisani. S druge strane, aktuelna užička vlast ističe da je u pitanju projekat od izuzetnog značaja kojim će biti rešen problem zagađenja reke Đetinje i zemljišta nizvodno od grada, poručujući da su odluke o tome ranije usvojene, da je potpisan ugovor o finansiranju gradnje i da bi grad, ukoliko odustane od tog projekta, mogao da se suoči sa velikim finansijskim problemima.
Gradnja postrojenja pominje se od 1984. godine, kada je određena lokacija, ali meštani Gorjana i okolnih sela su nekoliko puta od 1992. godine pisali peticije negodovanja lokalnoj i centralnoj vlasti i tražili odgovore na mnoga pitanja. Umesto stručne analize o uticaju budućeg postrojenja na životnu okolinu, predstavnici prethodne lokalne vlasti i rukovodstvo JKP Vodovod, koje je zaduženo za taj projekat, meštanima su nudili lične utiske o radu sličnih postrojenja u svetu, koje su posećivali, tvrdeći da u blizini takvih sistema „nema neprijatnih mirisa“, da se ništa ne radi mimo zakona, a da će procena o uticaju na životnu sredinu biti urađena na osnovu idejnog projekta, koji postoji nekoliko godina.
Iako ta procena nije urađena, projekat je nastavljen tako što se Vlada Srbije prošle godine, na inicijativu ranijih lokalnih vlasti, zadužila kreditom za gradnju u iznosu od 15 miliona evra kod nemačke KfW banke. Tadašnji gradonačelnik Užica Saša Milošević (SNS), nastavljajući taj projekat prethodne vlasti DS i koalicionih partnera, prošle godine je potpisao ugovor o korišćenju tog novca sa tadašnjim ministarkom energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranom Mihajlović i direktorom kancelarije KfW banke Jirgenom Velšofom. Objašnjavajući da će „Vlada Srbije vraćati 95 odsto, a Užice pet odsto tog kredita“, Milošević je tada za naš list rekao da je, osim Užica, za iste namene u okviru programa „Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji“ Kruševac dobio 24,5 miliona, a Vranje 15 miliona evra. Istakavši da postoji plan generalne regulacije za lokaciju „Gorjani 1“, na kojoj će se graditi postrojenje, on je naveo da je od Vlade Srbije zatraženo da tu lokaciju proglasi za zemljište od javnog interesa, što bi omogućilo eksproprijaciju, koja će gradski budžet koštati oko 20 miliona dinara.
Meštani su ponovo protestovali i letos blokirali saobraćaj. U međuvremenu, vlast u gradu je izmenjena i pre neki dan je, u punoj sali Skupštine grada, organizovana prezentaciju pod nazivom „Uticaj projekta izgradnje postrojenja za preradu otpadne vode na grad Užice“. Osim gradskih čelnika i meštana, skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i konsultantske kuće Gauff.
Meštani su postavljali pitanja, tražili pojašnjenja, a Borko Pavić, predsednik MZ Gorjani, istakao je da je takva javna rasprava trebalo da se održi pre tri godine, kada je tadašnja vlast pokrenula projekat, podsetivši da su uzalud upućivali pisane proteste i lokalnoj i centralnoj vlasti.
Ocenivši da je u pitanju jedan od najvažnijih projekata kojim bi grad rešio velike probleme u zaštiti životne sredine, gradonačelnik Užica Tihomir Petković, koji tu dužnost obavlja od avgusta ove godine, naveo je da je i sam u dilemi da li će buduće postrojenje imati negativni uticaj na životnu sredinu.
– Ako studija pokaže da postoje negativni uticaji na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ja neću biti za realizaciju tog projekta. Ipak, nadam se da se radi o ozbiljnom projektu koji donosi Užicu moderan, a ne prevaziđen tehnološki proces i da će ta studija pokazati da nema negativnog uticaja – rekao je Petković i upozorio na moguće finansijske štete od odustajanja od ranije potpisanog ugovora o finansiranju tog projekta.
– Eventualni penali i kazne, zbog nerealizacije potpisanog ugovora, ići će na teret grada, dodao je gradonačelnik.
Rekavši da je to postrojenje Užicu neophodno, jer se neprečišćene kanalizacione vode direktno ispuštaju u reku Đetinju, konsultant u projektu Dirk Jorman ocenio je da takva postrojenja predstavljaju i zahtev EU.
– Za razliku od Vranja i Kruševca, postrojenje u Užicu biće pokrivenog tipa i, za sada, biće jedino takve vrste u Srbiji, jer smo se za to odlučili zbog nezadovoljstva meštana – rekao je novinarima Dirk Jorman, dodavši da takvih problema nije bilo sa građanima u Vranju i Kruševcu.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Lakićević izjavio je da to ministarstvo „ne insistira na tom projektu, ako Užice“, kako je rekao, „odluči da ide u drugom pravcu ili da na neki drugi način rešava ovaj problem“.
– Postoje i drugi gradovi koji su zainteresovani za ova sredstva, tako da nije problem da se uradi projekat tamo gde je to potrebnije – poručio je Užičanima Lakićević.
Dodatni troškovi
Rekavši da „tri godine gradsko rukovodstvo i JKP Vodovod nisu radili svoj posao „ i da „nova vlast nije znala koje su finansijske obaveze grada u tom projektu“, gradonačelnik Petković je ranije naveo da će, osim 470.000 evra kao učešće užičkog „Vodovoda“ u projektu, gradu dogodine biti potrebno „dodatnih milion evra za eksproprijaciju, dovođenje struje, izgradnju utvrda za odbranu od poplava“, istakavši da grad nema toliko novca. „Niko se nije bavio ni problemom pristupa lokaciji i uputili smo molbu „Železnicama Srbije“ da odobre ukopavanje podvožnjaka Šibalića potok, kao jedine lokacije kojom se može doći do budućeg gradilišta. Mora se naći i trajno rešenje za pristup postrojenju, za šta je planirana izgradnja nadvožnjaka u Zlakusi, što će koštati oko milion i po evra, koje takođe nemamo“, poručio je Petković, nadajući se pomoći države i razumevanju nemačke banke.
Loša iskustva
Osim navođenja nebrige lokalne i državne vlasti kao razloga za zagađenje vodoakumulacije Vrutci koja je, radi snabdevanja Užica vodom za piće, izgrađena pre tri decenije, a od prošle godine je, zbog zagađenja algama – cijanobakterijama, postala veliki ekološki problem, meštani se pitaju kakve će posledice izazvati za dve ili tri decenije moguća nebriga nadležnih u održavanju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Oni se pozivaju i na loša iskustva sa sistemom za prečišćavanje otpadnih voda na Paliću, jer velike količine nitrata završavaju u tom jezero, navodeći i problem lagerovanja mulja kao proizvoda prečišćavanja i činjenicu da tamošnje komunalno preduzeće nema dovoljno novca za održavanje celog sistema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
