U izdanju Šabačke eparhije objavljena je knjiga „Srpsko narodno jevanđelje“, koju je priredio vladika Lavrentije. Za oko tri stotine epskih narodnih pesama vladika Lavrentije dao je svojevrsne komentare i beleške, čime je doprineo novim sagledavanjima narodne baštine. Upravo je u naslovu knjige nagoveštena plemenitost, dobročinstvo i junaštvo koje je u saglasju sa hrišćanskim jevanđeljima.
Vladika Lavrentije je po poglavljima sabrao pesme koje govore o rođenju Hrista, odnosu braće i sestara, o grehu, o junaštvu, o kletvi, krsnoj slavi, o kumstvu, milosrđu, mladosti, ali i o neverstvu, osveti, praštanju… Ovde su sabrane brojne pesme iz različitih vremena, od Kosova do Drugog srpskog ustanka, i to iz različitih područja, od Bosne, Dalmacije, Srbije do Crne Gore. Tako ističe primer majke Jugovića: „Dok je nama ptića ždralovića/ naše pleme uginuti neće/ naše kuće puste ostati neće“, a vladika zaključuje: „… dok traje srpskog roda poučavaće majke kako treba voleti svoju veru i otadžbinu.“
Promocija knjige održana je na Sretenje u prepunoj sali Šabačkog pozorišta, a Ljubomir Ranković, urednik „Glasa crkve“, istakao je visoke vrednosti srpske narodne poezije. Te pesme nose izuzetne moralne vrednosti, a po stilu su sam vrh poezije, i predstavljaju baštinu sa kojom se možemo podičiti u svetu. O toj vrednosti govori i visoko uvažavanje princa pesnika Getea, koji je učio srpski jezik da bi čitao „Hasanaginicu“ u originalu. Tako u pesmi „Ropstvo Janković Stojana“, koja je svojevrstan pandan „Odiseji“ i vernosti, govori se o plemenitosti glavnog junaka koji je primer ljudskosti: „Lasno ćemo ako jesmo ljudi“. Ili u pesmi „Banović Strahinja“ nema takvog primera u svetskoj književnosti da junak oprašta neverstvo: „Ja sam svojoj ljubi ljubav poklonio“. Sam vladika Lavrentije zbog bolesti nije prisustvovao književnoj večeri, kao ni pesnik Milan Komnenić, koji je trebalo da govori o knjizi. Svim posetiocima, njih oko 400, poklonjena je knjiga koja ima više od 400 strana u tvrdom povezu.
Inače, vladika Lavrentije kao monah 1966. godine predavao je srpski jezik i književnost na Bogosloviji u manastiru Krka kod Knina. Nakon godinu dana izabran je za vikarnog episkopa patrijarha Germana. Sedamdesetih godina bio je episkop za Zapadnu Evropu, a ujedno i „vaseljenski episkop“ SPC za Severnu i Južnu Ameriku, Australiju, Aziju i Afriku. Za šabačkog vladiku postavljen je 1989. godine, a za ovo vreme podigao je manastir Sveti Nikolaj na Soko gradu, dok je u svom rodnom selu Bogoštici kod Krupnja sagradio Dom pesnika po uzoru na kapelu vladike Njegoša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
