Izložba „Sloboda i čast – Užički vitezovi u Prvom svetskom ratu“, čiji su autori bibliotekari Anđa Bjelić i Ilija Smiljanić, otvorena je u holu Narodne biblioteke u Užicu i može se pogledati do kraja oktobra.
Postavka je priređena povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata i posvećena je herojima i heroinama iz užičkog kraja od kojih su neki čak pet puta odlikovani Karađorđevom zvezdom.
Izložbu je otvorila Miljka Pilčević, predsednica Udruženja potomaka ratnika 1912-1920. „Major Kosta Todorović“, a o postavci je govorio i Dragiša Stanojčić, direktor Biblioteke.
Podsetivši da se najveći deo vojnih obveznika iz užičkog kraja u Prvom svetskom ratu borio u Četvrtom pešadijskom puku „Stefan Nemanja“, koji je bio među najboljim jedinicama tadašnje srpske vojske, Miljka Pilčević je istakla da su se ratnici tog puka borili u bitkama u Kumanovu, na Bregalnici, Gučevu, Mačkovom kamenu, Kolubari, Kajmakčalanu i Dobrom polju… umirali tokom albanske golgote, nestajali u plavoj grobnici Jonskog mora, umirali u Bizerti, zajedno sa građanima umirali u austrougarskim logorima.
– Prema podacima poznatog hroničara dr Rada Poznanovića, koji su objavljeni u njegovoj knjizi „Izginuli u ratovima od 1912. do 1918.“ iz užičkog okruga u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu poginulo je i umrlo 16.113 ratnika. Brojka je stravičnija, ako se doda oko 17.000 lica koje je pokosila epidemija tifusa ratne 1915. i španska groznica u jesen 1918. godine. To je više od 33.00 vojnika i civila – istakla je Pilčevićeva, dodavši da je naša obaveza da čuvamo sećanje na njih.
– Karađorđevom zvezdom odlikovano je 328 ličnosti iz užičkog kraja. Navedena su imena i učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a predstavili smo njih 120, za koje smo imali fotografije i biografije. Među njima su intelektualci, ali većinom su to bili zemljoradnici, trgovci, učitelji, profesionalni vojnici, brigadni i armijski generali – objasnila je Anđa Bjelić, dodavši da je vojvoda Petar Bojović pet puta odlikovan Karađorđevom zvezdom, armijski general Đura Dokić četiri puta, a ima i onih koji bili trostruki ili dvostruki nosioci tog odlikovanja.
– Uz Karađorđevu zvezdu uvek su išla i druga odlikovanja, poput medalje za hrabrost „Miloš Obilić“, medalje za revnosnu službu i medalje za vojničke vrline. To znači da su se poštovala pravila ratovanja, da su to bili vojnici koji su se borili za slobodu, ali nisu činili zverstva – dodala je Bjelićeva.
Značajan deo postavke posvećen je sećanju na velikane poput slikara Mihaila Milovanovića, vojvoda Krsta Smiljanića i Petra Bojovića, književnika Miloša Perovića i Milutina Uskokovića, kao i na tri heroine iz Užica – Ljubicu Čakarević, Lenku Rabasović i Julijanu Đoković, koje su odlikovane za zbrinjavanje ratnih siročadi.
– Primera radi, Kosta Jaraković, potpukovnik i trostruki nosilac Karađorđeve zvezde, dobio je zadatak da 1941. godine, kada je počeo aprilski rat, spase Miroslavljevo jevanđelje, što je učinio tako što ga je preneo u manastir Raču i spasao ga za buduća pokolenja. Petru Pećinaru su četnici 1942. godine oduzeli Karađorđevu zvezdu, jer ih je kritikovao zbog saradnje sa Nemcima, a on je poklonio svoj plac na kome je izgrađena prva škola u selu Donji Ljubiš. Tu je i podsećanje na Milivoja Savića, hemijskog inženjera i naučnika, koji je bio veliki prijatelj Mileve i Alberta Ajnštajna, na mitropolita Josifa Cvijovića, učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i nosioca Karađorđeve zvezde, majora Kostu Todorovića, legendarnog komandanta Zlatiborskog dobrovoljačkog odreda, majora Vojislava Bumbaširevića, kao i na mnoge druge… – istakla je Anđa Bjelić i dodala da su njihove zajedničke karakteristike hrabrost, viteštvo i čast, te da je zbog toga postavka nazvana „Sloboda i čast“.
– Naš motiv bio je da otrgnemo od zaborava hrabre ljude iz našeg kraja, koji su se borili za slobodu. Prikazali smo i deo naše vredne građe, kao što je AMTS BLATT, Službeni glasnik Austrougarske komande, koji je izlazio u Užicu i koji se bavio životom u Užicu, ali i spisak poginulih ratnika Četvrtog puka koji je napisan u formi rukopisa, a koje koriste mnogi istraživači – istakao je Ilija Smiljanić i naveo da je u toku digitalizacija te građe, kako bi se sačuvala od propadanja i postala dostupna široj javnosti i istraživačima.
Nebriga države
– Nažalost, država nije popisala sve žrtve balkanskih i Prvog svetskog rata, kao ni žrtve Drugog svetskog rata. Bile bi to najtužnije knjige o stradanju srpskog naroda – naglasila je Miljka Pilčević, poručivši da smo dužni da negujemo sećanje na te žrtve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
